Просветни гласник

1054

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

Недостаци тих ивтерната осећани су и у скупштипи, и нема с} г мње, да је за васнитање девојака то било од значаја. Али ипак и у скупштини изгледало је, да су интернати потреба, која избија из свега карактера Француског живота друштвеног. У породицама Француским није обичај да примају туђе девојке на стан, храну и васпитаље, те би на тај начин без интерната настала незгода, да девојке из паланака и унутрашњисти не би могле походити нове лицеје. 0 том предмету у Француском парламенту говорили су поглавито С. бее, Р. ВегГ, ВагЛоих, Вгосса (у извештају сената) ~РегоиШап1. Примило се мњење, да ће девојачко васпитање имати најбоље успехе у породици, те према томе нови заводи треба да буду уређени као екстернати. Традиција пак и навика прилично су се противили тој новини. Кад би девојачки лицеји били уређени искључиво као екстернати, претила би опасност, да ће родитељи и даље давати првенство манастирским школама, за које су мислили, да ће њихове кћери у њима добити боље морално васнитање. Уз девојачке лицеје уређивати и државне интернате, било је скопчано са великим тешкоћама. Не узимајући у обзир велике незгоде Финансијске — издици су били срачунати на 300 милиона Франака — била је озбиљна сумња, да ли ће држава моћи урадити све што треба за добро васпитање. Где ће се наћи неговатељке, надзорнице, учитељке? Васпитање девојачко јесте једна од најделикатнијих ствари и недостатак доброга персонала био је незгода, која је у првом часу изгледала несавладљива. На тај је начин ипак интернат изгледао као „нужно зло" које се није могло избећи. Тога ради искрсли су предлози са нечим средњим. Тако је Р. Вег1 предлагао, да држава подиже само екстернате, а да се иницијативом појединаца у околини оснују пансионати, који би давали прибежиште и у колико је мог}'ћно породични живот туђим девојкама. Само. у случају, кад ти приватни пансионати не би били довољни, онда би држава отварала своје интернате. Као углед таквог уређења требало је од прилике да буде лицеум за мушкарце Сћаг1ета§пе у Паризу, где ђаци такође станују у приватним пансионатима, који се налазе у његовој околини. У том смислу са малом изменом гласило је такође и последње решење, које је постало закон. Парламенат се сложио, да по правилу нови заводи буду уређени као екстернати, али да уз њих могу бити основанн и интернати, чим дотичне општине изјаве жељу у том смислу. За сироте, даровите ученице требало је основати благодејанска места (ћигзез). И против тога поникао је отпор на клерикалној страни. Истицале су се ове околности: ако се сиромашним девојкама да више образовање, неће им тиме никако добро бити учињено, јер кад сврше своје студије, биће остављене у сред живота без наде на самостално издржавање. Више образовање жена није умесно нити савремено, докле