Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВЛ

1061

Већини читалаца биће без сумње непозиато, да суштаствен знак т. з. нове методе за учење језика у Немачкој чинн фонетика — физиологија гласа иди наука о човечјем гласу — тако, да прави присгалица нове методе сматра сваку да не заслужује то име, ако не узима Фонетику као наставно средство, теориски или практички. Дело учење изговора нова метода оснива на Фонетици, и будући га она сматра као врло важно, то и Фонетика треба да добије одлично место у сваком језиковном курсу. По некима, ученик од првог ночетка, не сме ништа читати, што је ортограФски написано, нити мозке учити речи или што било друго сам код куће, него увек у школи и с наставником, да би само добио добар и правилан изговор. Отуд по н>има и сва граматика ваља да се оснива на гласу, т. ј. онако, како се говори н. п. Француски, онако треба и граматика да буде дакле без ортограФије, која чипи н. п. наставке да изгледају друкчији, но што су у ствари. Н. н. за једнину садашњег времена индикатива извесне врсте Француских глагола изгледаће по ортограФији као да има наставака, док наиисано како се Фактички каже, сва три лица немају никаквих наставака. Даље, по њима за обезбеђење доброг изговора у школи, потребно је да ученик сазна прво теориски произвођење човечјег гласа уопште, потом и теорију, како се производе гласови дотичног туђег језика. Место правописа ученик цело прво време ваља да зна само за Фонетичко писање, за фонетичку транскриицију (1ат8скггј1Ј, која ништа друго неће, до да што верније граФички, знацима, сними гласове дотичног језика (реч 1ешше пише се Фонетички ј'ат, сће\ т а1, сћетаих пише се жа1, жо, т. ј . онако како се у ствари и каже). Овако траже најрадикалнији реФорматори; умеренијии други дидактичари, задовољавају се само најпотребнијом теоријом Физиологије гласа, т. ј. само колико је потребно да ученик може научити добро изговарати туђ језик; граматика, која се оснива само на гласу, т. зв. нова граматика, није потребна и ортографија узима се одмах од првог почетка. 1

таквим књигама у главама о »изговору« издажу се »правида" 1 како се »чита* иди »изговара" н. п. у француском еи, еаи, и т. д., дакде цолази се >1аш од иисане реч:и. Дапашњи језиковии дидактичари, поучени Фонетиком, сасваи друкчије поступају у томе, што су стари дидактичари звади изговором, изразом, који нови педагози увек помињу под знакои навођења, будуКи је скроз погрешан и он сам, као и поступак при њему. Модерни наставник туђих језика почиње не од ортографије, од писаие речи, него од гдаса. То значи, ученику ваља прво 'дати тачну и опширну анадизу појединих гласова дотичног језика (иди како се то друкчије каже анадизу вокализиа и конзонантизма), ваља га прво научитн да раздикује све поједине гласоае језика, што га учи и да их уме тачно и течно изговарати и тек кад ученик теориски, црактично иди теориско-нрактично прозре у систему туђих гласова, онда му тек наставник казује, како се ти поједини гласови ортографски, ортограФијом, правописом изражавају. Казаће им н. п. да се у иемачком глас с (цЈ аише ортографски с, г, Гг, I (наводећи за све примере), да се гдасови дуго а или е, и иди « ит.д. пишу кашто ортограФски аћ, ећ, ић, ић, и т. д., т. ј. да је ортограФија узела знак ћ за означавање киантитета нојединих вокала. Данашњи поступак јасно је, даје сасвим противаи некадашњем; уместо како се »чита (< нди како се »изговара," данас уче ученици како се што каже и како се то цотом ортографски изражава иди простије, аише — поступак, којије дакле сасвим обрнут. Данас је циљ фонетичке иаставе т. ј. системе правида и.вежбања у произвођењу туђих гласова и гласовних веза иди простије за говорење туђег језика онако, како га говори онај, коме је он матерњи, баш у томе, да се научи туђ језик цравидно говорчти и иисати, а не само написано »изговорити.« У томе је оно кратжо и просто језиковно-дидакгичко начело аолазак од гласа, не од аисане речи. 1 Фонетичку транскрипцију не треба мешати са правописом. Наш језик, немачки, итадијански, шпански, чешки и т. д. пишу се скоро нако се говори и много простије, него ди н. п. француски, руски, енгдески и др., али ииједан правопис не даје потпуну