Просветни гласник

1060

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

при класиФикацији речи — и отуда, у њима не само да долазе на видик све одреда препозидије, него се многе и врло много понављају. Ово је сасвим природно, јер је број препозиција тако малл — има их свега дваестак правих и толико и оних других, које нису праве, али се рачунају у ове — и тако се често у опште употребљавају, чешће него ли ма која друга врста речи, сем наравно глагола, да се друкчије не би могло ни замислити. Гуенов поступак с њима исти је као и с номиналном Флексијом ученици их уче из конкретног, живог језиковног материјала, из ставова и ставовима. Код њега наравно да нема апстрактних спискова препозиција, нема никаквих правила, којим падежем „влада" која препозиција, од свега тога нема ништа. „Учење иде брзо и лако ; по свршетку првих пет сериских комада (тако 125 ставова), ученик познаје већ све препозиције а већину их поздравља и као већ добре позианике; после десетог комада он се служи њима исто онако поуздано и лако, као какав филолог од струке; он их упознаје исто тако и по значењу, унутрашњој садржини, као што познаје самог себе; да их деФинује, биће му наравно исто тако немогуће, као што му је немогуће, самог себе деФиновати." 1 Радећи по Гуеновим серијама, ученик учи синтаксу од првог става првог вежбања па све до последњег, слично другом граматичком градиву т. ј. из живих примера, дакле сасвим индуктивно, тако, „да се овој системи тешко може пребацити, да она пренебрегава граматику; напротив, ни једна друга метода не третује граматичка вежбапа ни близу тако дубоко и темељно (ми подвукли)... 2 Прекаљеним (егпдеЈШзсМЈ граматистима старога кова, много што шта неће се допасти; њима ће се чинити непојмљиво, да је неко могао тако далеко забасати, да остави Фамозна правила о конјунктиву, инФинитиву ит.д., ит.д. Али ко је ишао за храбрим радикалиим реФорматором Гуеном у дубине његове нове системе за учење; ко се на то навикне, што је он прекинуо из темеља с традиционалним; ко помишља да нутови неком циљу морају бити из основе друкчији, ако су разне полазне тачке — тај неће одмах без размишљања осудити Гуенову методу, као нешто без вредности. Наравно нама, који смо се образовали по другим наставним начелима, треба Доста труда, да се прилагодимо Гуеновој методи и да је испитамо и оцбнимо без унапред готовог мишљења." 3 VI Да почнемо нови одељак с питањем, како Гуен учи изговарању или како он стоји према ономе што се зове у Немачкој фонетичком наставом или краће фонетиком, 4

1 Д-р Крон, 70. — Не мање интересно и добро третује Гуен /гпфх (г>ег, гег, Ш188-, еп<;-, ап, аиЈ, н т. д. н. п. геггеЉеп, тфпасћеп), којије нека врста препозидпје, које има нарочито немачки и јединсви и које задају муке ученицима. 0 томе в. д-р Крона, 70—3. 2 Тамо 69. (1т дедептеп Јсегпе ап&еге теИмЛе ЂеГгегМ Лге дгаттаИзЛеп пђгтдеп гп аппаћгепА $о егп&ггпдИсћег тегее). 3 Тамо, 76. 4 Неће бити издишно напоменути на овом месту, шта се данас разуме под речју изговор, као и то, ка;вд се он данас уи. У старим, а у многим и данашњим граматикама и уопште књигама за учење туђих језика, под »изговором* разумеју писцп читање наиисаног и како се многи језици »пишу« друкчије, него ди што се »говоре,« онда у