Просветни гласник
наука и настава 1059
Посматрајући децу, која још нису пошла у шкоду. Гуенје опазио, како се она знају изражавати без граматичких погрешака. На овоме се Факту Гуен задржао: то је очевидно у деце ириродна граматика, која пм не да грешити у говору. Може ли се таква природна граматика, коју дете сасвим инстииктивно употребљава, начинити и за учење туђих језика? Нађе ли се таква граматика, онда ће она бити куд и камо кориснија од данашње школске. Гуен према томе, угдедајући се на природу, као на најсавршенију учитељицу, третује граматику овако: одмах ирвог часа учевик се уводи у језик и тиме иаравно и у граматички механизам, и то тако, да је у реченичној грађи глагол главно и он се прво обрађује, а остале Форме поступно се везују за глагодске, и то прво субјекат, потом глаголски додацп. Како Гуен то изводи, показаће овај пример (вежбаље „о отварању врата.") 1 1сћ зсћгеИе аи{' сИе !ћиг /и (Корачам вратима). 1сћ паћге тгсЈг с1ег (Мг (Приближавам се вратима). 1сћ §е1ап§е ги сЈег Љиг (Стижем вратима). 1сћ 1з1еИ)е 1>ег с1ег 1ћиг з1ећеп (Застајел1 код врата). 1сћ в!;геске с1еп агт аиз (Пружам руку). 1сћ 1'аззе с1еп §гШ ап (Дохватам кваку). 1сћ с1геће сЈеп §Г1Н' ит (Притискам кваку). 1сћ /Јеће Лге 1ћиг ап т1сћ или 1сћ с1гиске дедеп сМе 1ћиг (Привлачим себи врата или притиснем врата). ВЈе 1ћпг ћел\ т е°1 з1сћ (Врата се покрену). ГНе 1ћиг с1гећ1 з1сћ гп с1еп ап§е1п (Врата се окрену на шаркама). 1сћ 1аззе с1еп §тШ' 1оз (Пуштам кваку). Зар је мало граматичких појава, граматичких веза, граматичког механизма, граматике у тим реченицама ? Зар се може замислити толико непроницљив ученик, који неће опазити разлику н. п. аи^ Лге Тпг и ги с1ег Љиг? Оне очевидно дају доста грађе за граматичку анализу и синтезу, и неће бити потребно много се задржавати на н>има, да ученик сазна значење разних реченичних чланова, да разликује подмет од прирока, предикат од допуна. Обративши им пажњу на те разлике показује им и поједине т. з. наставке код рецимо именица, али то иде поступно и кад су се нојавили у лекцијама већ сви падежни наставци, што ће бити на крају дванаестога вежбања. Полако и заједно са ученицима Гуен саставља таблицу , свих тих наставака, коју после употребљава, кад когод погреши или заборави који облик. Изводећи ово, као и све друго из граматике, у свих 4.000 сериских комада (зепепзШске), од којих сваки има по 18—27 сгавова, ученик одиста мора научити све потребно из граматике и свакако темељније — ово се мора признати Гуену — него ли ма на који други начин. После глагола нарочиту пажњу признаје Гуен иредлозима, јер су они „слушкиња глаголу," како он вели. Предлози су отуда нашли заслужено место у серијама. Сериска вежбања садрже све радње и све ситуације, које се само могу замислити — то је читалац већ могао видети
1 Намерно узимамо и немачки.