Просветни гласник

1058

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

них целих ставова, чији садржај даје слику живе стварности, која се може опазити, дакле на начии, који даје природа. 2. Претоваривање граматичким градивом за учење, немогуће је: учеников дух има посда у целом вежбању (пђипдззтск, Нгете) само са једном, Формом, те нема опасности да задута у дабиринту цедокуппе конјугације; ученик се упознаје корак по корак, али строго методски, са разним конјугационим облицима. 3. У ученика се без његова знања развија граматичко осеКање (дгаттаИзсћег втп) ; јер, будући су граматичке Форме исте кроза цело вежбање и пошто се увек везују за конкретне представе, ученик их — исто онако као и дете, кад учи језик — после кратког времена правилно употребљава. 4. Недуховито, механичко напагајско казивање (ћегр1аррегп) шупљих, бесадржајних наставака и образаца прогнатоје сасвим из наставе. 5. Ученику се не чини граматика ка.о лукаво опака, злурада мегера, која само гледа како да му подметне ногу, него му она постаје мила, будући му је граматички део лекције одисај и одмор (ег1го1пид) од лингвистичког рада при лингвистичким реченичким низовима. 1 Други део граматичког градива — остале реченичне делове — Гуен третује као и глагол сасвим оригинално и особито, сасвим друкчије, него ли што смо се навикли, да се обично третује тај део граматике у језиковним курсовима. И овде, као и код глаголске терминологије износи Гуен у свом главном делу, своје мисли и предлаже нове изразе, које потом и употребљава у своме курсу. Гуен је тражио да пронађе прави пут за учење граматике, и нашао, угледајући се на природу, да све граматичке Форме ваља учити из конкретних иримера, из ставова објективног језика, који је у учениковој СФери схваћања, не из мртвих комплекса слова и отуд он одбацује сав данашњи поступак и прави сасвим нову науку облицима и синтаксу, чију оригиналност, простину и практичну могућност примене неће моћи нико порећи. Веран основном начелу своје методе, он и овде прислушкује природу и преноси њезин поступак на свој. Очигледност наставног градива, које се има дати ученику, чување од апстрактних термина, посматрање граматичких партија, које се имају прерадити на потпуним ставовима гледишта су, којих се придржава Гуен без лутања." 2

1 Д-р Ерон. н. д. 42. — Не можемо, а да бар овако овде не поменеио још једну Гуенову орнгиналност — то је његово учење о временима (^етризкћге). »Ново учење о глагодским временима, које је он (Гуен) израдио, сасвим је особито и добро смишљено (Лигсћаиз е^епагУ^ ип^ &ш8тт&), а нри том тако провидно и природно, да га одмах свак може појмити.« (Опширно о томе у Крона, н. д. 48 — 62 с.). Сувите би нас далеко одвело, кад би смо потанко пзнели Гуенов суд о данашњој глаголској терминологији, као и кад бисмо изнели називе, које он предлаже и употребљава у своме курсу. Гуен сматра данашњу глаголску и другу граматичку терминологију за неприродну, збркану, застарелу и пуну противуречности. Ко је иоле мислио о овоме предмету држим да ће се сдожити с овим Гуеновим судом, јер да је много штошта просто насдеђено из прастарих и давних времена без икакве критиие и да је много шта дошло просто из латинске и грчке граматике у наше граматике, које се врло често јако разликују од класичних, свак зна врло добро, само што смо се на то навикли толико, да сасвим ништа рђаво не видимо у томе. Доказ, да није добра данашња граматпчка терминологија већ је и у томе, што њих има таман толико, колико п граматичара, што значн, да сваки понешто поаравља, што му се чини неправилно и да поправљању нема краја. 2 Д-р Крон, с. 63.