Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1057

Но Гуену граматичко градиво за учење има три дела: 1. гдагод, 2. сиитакса и 8. модалне Фразе или како их зове д-р Крон 1. глагол, 2. остали реченични делови и 3. реченични еклои. Да почнемо с гдагодом. Код гдагола најважније је ио Гуену топиз индикатив, а од времена садашње , што потврђују деца, која почињу прво говорити у том начину и времену. И од лица нису сва најважнија; треће је понајважније. Еако учи Гуенов ученик гдагол, одмах ће се видети. Гекди смо како Гуен дели сав капитад речи у генералне серије, ове у специјалне серије и најзад ове даље у вежбања, која чине низове простих и кратких реченица: конјугација одговара му оигитој серији, начини (шосИ) сиецијалним серијама, времена (Гетрога) вежбањима. Даљи је поступак овај. Свако вежбање, као и наведено „ловац лови јаребицу" , има 18—27 реченица, и наравно толико и глагола, који сви долазе у један исти облик, т.ј. у треће лице једнине садашњег времена (индикатива). Кад ученик првог часа већ научи низ од 18 — 27 таквих реченица, он и не знајући учи и граматику, јер свако је вежбање од првог до последњег, не само лингвистичко, него у исти мах и граматичко. Кад ученик сасвим како треба усвоји 3. лице, цедо вежбање преноси се у 1. ллце једнине, другог часа у 2. ллце једнине и тако редом ио тачном пдану, док се не науче сва лица и оба броја садашњег времена. Ово је задатак прве недеље учења; доцније се увежбавају тако и сва остала друга времена и начини, радећи увек само с једним лицем кроза цедо вежбање. Наравно да се ту не чини раздика између т. з. правидних и неправилнихглагода (^егћез гггедиИегз, гггеди1аг пег\>8, ипгедс1таззГде геГШМег), каквих има н. п. у енглеском, Француском и немачком. Гуен их узима без обзира дали су правидни иди неправилни у своја вежбања, баш као што и у природном учењу, човек не учи ирво само правилне, потом неправилне, јер он учи само крсна имена за појаве, радње и т. д., што нема никака посла с гдаголским идругим облицима. Наравно да и овденије без системе код систематског Гуена, као што се може видети из његова списа о третовању немачких неправидних глагола, под насдовом ТгаИе ргаИдие с1ез ^егЂез ГггедиИегз аЦетапАз (Рапз, ШзсМасћег, 33 гие Ле Вете, 1891. 8° XIV, 48 и XI страна). Овде је он средио 220 неиравилних глагода у 11 класа, свака по просечно 20 глагода; свака класа познаје се ио обичним знацима: 1. по основном вокалу претерита и 2. по вокаду претеритног партицииа. Свака класа заузима по једну страну и глаголи су сдожени све по нет и пет. Сваком глагоду придодат је по један став из већ научених серија, који потпомаже памћење. Иначе прерада ових гдагодских вежбања иста је као и објективних реченичних низова. „Упутство, вели за њега д-р Кром, с. 42 н. д., одређено је за седму недељу учења и није израђено без вештине, али изумрле, ретке и погрешне глаголске Форме и штампарске погрешке, као и немачки језик у додатку (с. I—XI) — 1а-Леззиз, И (ат И,гег V есћеИе; је 1а Иге! 1 Граматичко-глаголски поступак Гуенов има ове добре стране: .1. Ученик не учи конјугацију из апстрактних својевољно сакупљених веза разних речи, које се не могу представити, него из већ науче-

1 ТреЗа оотавити на страну.