Просветни гласник

1068

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

страну појединих чланака. То даје могућности да многа лепа прича, песма, гатка иди какав други састав уђе у збирку и ако нису написани по прописима педантног моралиста. Књига тако састављена има веће разноврсности и живости, занимљивија је, једрија. Бива да се и ту покаткад иретера, опет из ведике ревности. Хотећи да књигу начине занимљивијом, приређивачи често уносе ствари у чију се истинитост с правом може носумњатн, или даду места појединим Фантастичним причама, и.1и допусте да се кроз понеке гатке и бајке шири празноверица. Илл, што је још чешће, да избегну досаду коју изазивају у деце познати објекти, они им износе неке изванредности у природи, неке особите примерке животиња, биља или људских израђевина, за чије разумевање треба више знања но што деца имају. А што је најгоре, поједини дечји писци, извесно у доброј намери, дају у својим књигама много комичнога елемента. Деца су и иначе склона карикирању, нодсмевци, враголисању, и немају много обзира ни према старијима а камо ли према себи равнима. Дајте им сад и у књизи — било речју било илустрацијом — јаче пошалице и одмах ћете видети како се појачава она штетна тежња дечја да све омаловаже и исмеју. Без сумње, за децу најбоље пристају веселе, ведре приче и песме, али у тој веселости не сме имати ничег заједљивог, злобног или подсмевачког. Душа дечја треба да је испуњена чистом радошћу; смех треба да долази као последица несебичног задовољства. * Трећа врста дечјих књига може поднети за зрелију омладину. Књигама ове врсто циљ је да упознаду младе читаоце са најбољим ироизводима највиђенијих српских књижевника. Ту се прикупља у једну целину оно што се иначе налази растурено у разним књигама до којих је теже доћи. Већ и сама идеја о издавању оваких књига може се сматрати као срећна. Ако уз то дође и добар избор, читалац је несумњиво у добитку, јер му је поможено да најкраћим путем учини познанство с одабраним књижевним производима домаће књижевности. За збирке с овим смером најважније је знати коме су дечјем узрасту намењене. Међу нашим писцима једни се могу дати млађој, други само старијој омладинској класи. Од дела једних истих писаца једна су нриступачнија широј маси читалаца и млађем узрасту; за друга се иште извесна литерарна спрема, или бар нарочити дар. До душе овде не може бити прецизне ноделе, јер ње нема ни међу самим генерацијама омладинским. Али извесно је да треба друга лектира ђацима основних школа, а друга ученицима виших гимназијских разреда. Ако се и не може утврдити тачна међа знању добивеном у последњем разреду основне школе и ирвом гимназије, или у завршним разредима ниже и иочетним више гимназије, ипак се може дати засебна лектира за омладину коју