Просветни гласник

ОЦЕНЕ П ПРИКАЗЦ

1069

деле две или три школске године. Јер, и ако живот позније израввава интелектуално људе разне старости, у омладине две или три године чине невероватну промену. Не само што се знање увећава но и осећања се мењају; укус ностаје савршенији; захтеви разноврснији, опажање развијеније. А догађа се често и тако наглих преображаја, да ђак једне године чита са слашћу дело које ће друге године сматрати као ништавну лектиру. * Није то једино што ваља да има на уму приређивач оваких збирака. И кад је ово нитање рашчистио, он стоји на Једној раскрсници иред којом му ваља застати с озбиљним размшиљањем. Одмах му се намеће питање: хоће ли се више држати писаца или ће већу пажњу обратити на литерарне врсте. Доиста, књига се може уредити тако да у њој буду заступљени поједини одабранији књижевници са својим разноврсним радовима. Тада би у једној збирци имали од свега по мало: чисте лирике, дидактичне лирике, епске поезије, приноветке, драме, путописа и тд. У другом случају имали би се одвојити радови по облицима: засебно приповетке, засебно песме, драмска дела, путописи, беседе и др. опет од разних писаца. Обе врсте издања имају својих добрих страна. Прва врста допушта већу разноврсност, и даје прилике да се уоче разлике међу појединим књижевницима по нравцу рада, по осећању, по већој или. мањој књижевној самосталности и тп. Друга врста указује на развитак појединих књиж,евних облика. Ту се могу опазити промене кроз које је прошла у нас једна извесна литерарна врста, разни правци у приповетки, лирској песми, драми и тд. Јер, доиста, и међу самим сувеменицима, поред опште разлике правца, могу се осетити и индивидуалне разлике : већа или мања наклоност песимизму, или ведром расноложењу; јаче обраћање пажње на онис или на диалог (у причи); на конверзацију или радњу (драма); на непосредно изражавање осећања или на изношење поетских слика зачињених осећањем (лирика). И то није све. Било да избере један или други начин, нриређивач стоји нред новим питањем. Ако се одлучи да унесе у збирку разноврсне радове појединих књижевника, опет му се указују два пута. Или ће од нојединих писаца узимати радове свих врста, или само оНе врсте у којој сј они најјачи. Ненадовић је нпр. писао путописе, лирске песме, епске песме, приповетке; Змај нема путописа, али имаједнушаљиву игру; Јакшић има песама обеју врста, читав низ приповедака и три драме; Стерија поред лирских песама има трагедија, комедија, покушај романа п неку врсту козерија. Треба ли, према томе, задржати се само на најбољем раду једнога нисца, на ономе што чини његову праву литерарну величину, или узимати и оне књижевне врсте у којима је он