Просветни гласник

1070

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

узадуд кушао своју снагу? Заиста, многи иисди лутају но странпутнцама, док не наиђу на ирави пут, којим њихов таленат може да иде у свој својој снази. Треба ли сад да читаоцп Добију у руке, у једној нарочитој збирци, и ове с.лабе покушаје: Невадовићев, да буде приповедач; Јакшићев, да онсва туђе боле: Змајев и Г>ојнсланљев, да се покажу и као драмски песници? Или, хоћс ли се поћи још и даље, па уз друге одличне Доситијеве радове додати и његове песме, или представити Новаковића још и иричом ПесреКни анђелак? Питање је, међутим, врло просто. И ако се жели упознати омладина са целокупним радом једнога писца не морају се за то уносити у збирку и вегове слабе ствари. Омладина треба да добије књижевне саставе нрвог квалитета и да нозна једног писца у његовим најјачим, најзначајнијим радовима. Њој не треба давати радове писане у часовима духовне анемичности, или такве, у којима је нисац окренуо правцем сунротним своме таленту. Једино што се можо допустити то је, да се у предговору, напомени или поговору означи којим се још радовима бавио неки писац и с коликим успехом. То је довољно да читалац добије јаснију слику једног нисца и да сазна највишу и најнижу тачку његовог књижевног дара н спреме. Друга је ствар ако је писац у више праваца радио с подједнаком снагом; у том случају треба га тако и нриказати читаоцима. * И збирке у којима су радови једне литерарпе врсте могу се приређивати на два начина. Или ће се извесна врста књижевних радова сређивати по свом историјском развијању, или ће се одабрати само оно што је најбоље и најсавременије. II у књижевности као и у природи изумиру не ,само поједини књижевни облици, него и читави правци. Одржавају се само нроизводи нрвога реда, остало се губи, и ако је у своје време имало важности. Приређивачи збирака треба да се оддуче за један од ова два принципа, и да их изведу до краја, јер би сваки средњи пут могао бити од штете по читаоце. Први начин боље упознаје децу с менама кроз које је један књижевни облик прошао: с надвлађивањем појединих елемената над осталима; с променом идеја и осећања за један низ година; с разним туђинским утицајима који остављају јаке трагове на нојединим књижевним производима. Други начин упознаје омладину с правцем који је победио и с најбољим радовима тога правца. Читалац тада лакше улази у ток савремене књижевности, и има могућности да је проматра у њеним специјалним одликама, у ономе што код сваког писца долази са његове индивидуалности, независно од њихове сагласности у основном нћчелу. Могу се, најпосле, радови груписати и нрема једној заједничкој тенденцији или према етичкој идеји. Тако би једна збирка могла обу-