Просветни гласник

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

1071

хватити све боље радове у којима нреовлађује Штриотизам; друга оне у којнма се изражава социјално осећаље; трећа све књижевне пронзводе с истакнутим религиозним елементом, или оне у којима се износи иородична љубав и т. н. Све зависи од циља коме су збирке намењене и од важности којк писац прииисује томе циљу. Једино што се тражи то је, да постављени принции буде изведен како ваља, и да се не уносе радови који су од слабе користи за омладину. * * * Збирка коју је г ЗрниЛ приредио има за задатак да упозна омладипу с најбољим иисцима наше новије књижевности. У овој збирци заступљсни су радови седмориие иаших књижевних првака (Вука Ст. Караџића, Бранка Радичевића, Љубомира Ненадовића, Лазе Л.азаревића, Ђуре Јакшића, Јована Јовановића-Змаја и Косте ТриФковића), а обуХваћене су ове књижевне врсте: народке песме (мушке и женске), гатке и краће приче, нословице и загонетке, а затим уметиичке несме (лирске), ириповетке, одломак из путописа и једна краћа комедија. У збирци, према томе, нема ни једног реда од многих одличних иагаих књижевника. Тако, није угаао у збирку ни Доситеј, ни Његога, ни Стерија, ни Воислав, а н да не говоримо о Дази Костићу, Јанку Веселиновићу, Матавуљу и др. Томе могу бити два разлога: или ће бити још која овака збирка, у коју ће ући и они, или је приређивач нагаао да ови писци, ма са каквих књижевних или васпитних разлога не могу ући у збирку намењену омладини. У првом случају читалац може бити донекле задовољан, и ако није оправдано да се писци произвољно распоређују а не ни по хронолошком реду, ни по врстама свога рада. Већ, и у овој збирци Лаза Лазаревић дошао је после Бранка и Ненадовића, а ире Јакшића и Змаја, ма да је ио годинама требало да буде последњи. То, најпосле, није велика грешка, али је увек боље кад се одржава известан ред, било хронолошки, било по врстама рада. Иначе, збирка Сриско цвеКе свакако је добит за омладину. Писци заступљени у њој први су у нашој књижевности, а већина радова унесених у збирку има веома велику литерарну а донекле и васпитну важност. Ипак, збирка има неке недостатке и њих ваља номенути највише ради тога, да друга збирка буде боља и савршенија. Најпре би се имало замерити приређивачу збирке за биографије иисаца. Несумњиво је да су оне суве, без важности, оптерећене излишним датумима, те личе на чиновничке листове. Читалац се мора ломити ио набрајањима година као путник по кршевиту путу, а сво без икакве користи. Доисга, шта се читаоца тиче кад је Змај почео лекарску нраксу у Н. Саду, кад је Лаза Љзаревић произведен за санитетског потпуковника или Љуба Ненадовић за тајника посланства, и т. п. Све