Просветни гласник
1074
ПРОСВЕТНЛ ГЛАОНПК
књижевиа врста. И како је доиста тачно моје мишљење, да од једнога писца треба узимати само оне радо*ве у којима је најјачи, види се најбоље на овом примеру. Деда могу из ове нрнповетке видети двоје, прво како изгледа приповетка која није добра и друго да је Ненадовић поред одличних нутописа писао и слабе приповетке. Да од тога нема користи за омладину ни сдаве за Чика Љубу о томе не треба ни сумњати. Л. К. ЛазаревиК заступљен је 'двема приноветкама које су му најбоље. Ту је г. Зрпић доиста учинио избор комо се нема шта приговорити. Од Ђ. ЈакшиЛа ушло је врло мадо песама, да би се начинило места његовој нричи Шилан, која сем патриотске тенденције и поетског стила нема пичега значајнога у себи. Јакшићеве су приноветке слаба варијација његових енских песама: што је у њима добро, то је много јаче и лепше исказано у његовим стиховима. Елеменат прииоведачкн има врдо сумњиву вредност и омладина се и на његовим радовима ове врсте може научити да Јакшићу није ишло од руке приповедање, и да добра ириповетка никад није онака, какав је његов Жилан. Змај је у овој збирци нрошао најгоре. Његове најлепше песме из ЋулиКа и ЋулиКа увелака нису нашле места у овој збирци, ма да их има доста које би биле врло добре за дело намењено одраслој омладини. Тако исто мало је заступљена и патриотска поезија Змајева, а још је слабија пажља обраћена на песме у којима се исказује социјално осећање или се износе идеје корисне за друштвени папредак. Ако се од омладине мора скривати политичка књижевност, нема се разлога не дати јој да ужива у песмама, у којима се песник појављује као борац за најбољо идеје свога времена. Змај је учинио част нашем народу што је, једини од песника, певао у томе духу, и остајући непрекидно добар Србин, јављао се и као честит члан опште друштвене заједнице. За омладину не може бити штете од таквих песама; на против, људи ваљана карактера могу и жарко љубити своју отаџбину и имати осећања за опште добро. Није слава национална само у витешким победама и крвавим мегданима. Она је више у унутрашњем животу народном, у развијеном моралу, у слободним установама, у благостању што већег броја људи, у свему што . помаже развићу друштвеног живота. Змај је разумео своју песничку дужност и његове несме имале су постојаног утицаја на морално н друштвено васпитање многих омладинских генерација. Овде, у овој збирци Змај се тако не појављује. Од њега је узето сразмерно највише песама дечјих, и ако је збирка посвећена зрелијој омладини. Ништа ни.је чудноватије но наћи поред приноведака Лазаревићевих, комедије Трифковићеве и иутописа Ненадовићева још и песме о луткином крсном имену, о куцову што џоња пред вратима, или чак и иесмице за доиупавање. Те ствари имају смисла за малу депу, али им није било места у једној овакој збирци. Змај има песама и за одраслију младеж, па је приређивач могао њих узети у збирку. Тиме би она била