Просветни гласник

0ЦШ1Е И ДРИКЛЗИ

1075

подошена за известан узраст, јер овако, хотећи задовОљити два захтева, иије у довољној мери задовољила ни један. Имало би се замерити још и то што је у збирку ушла песма билдунг. Њој треба много објашњења, и она и по облику и ио идеји спада у слабије иесме Змајеве. Она је испевана за шаљиви лист, и имала је нарочиту тендендију. Уз то, сатира у н>о,ј није #ина, но је внше натегнута и неуглађена. У песми се прешда граница допуштена у уметности, а ни стих није за похваду. Змај има много лешиих сатира, које би боље иоднеде за омладину. Да завршим још једном напоменом. Држећи се правила да представи што потпуније разне правце рада појединих књижавника;, г. Зрнић је унео у збирку и приповетку Видосава БражовиЛева. Змај има само њу једну, те према томе не може се ни убројати у ириповедаче. Затим, и сам предмет приче, обрада и смер, све то ни мало не оправдава Вуловићево мишљење да је то најбоља приповетка у нашој књижевности. Време је да се оставе на миру Бранковићи, кад је већ историја пашла да њихов предак није крив за косовску погибију. Па онда, ова прича помаже да се шири Фатализам, и у место да њена патриотска тенденција донесе користи, може на против да донесе штете. Најзад и само излагање и стил и песимистичко расположење, свето удаљава ову приповетку од онога што се данас сматра као неопходан елеменат за ову врсту књижевности. Ово је песма у прози; у њој нема ничега реалног; нема логичне везе међу догађајима, нема вешто изнесених сцена и тачно оцртаних личности. Она чини врло тежак утисак и помућује ведро расположење у омладине. По таку цену није пробитачно ширити патриотизам, кад за то има бољих начина. И најзад, она вређа и осећање нравде, јер је немилосрдно и свирепо да девето колено плаћа за грехе једнога човека. Такав је морал само у иримитивних народа; цивилизација не може одобрити ово жртвовање невиних бића. И ако се томе дода да се овај источњачки Фатализам противи и хришћанском моралу, онда је јасно да поред све несничке изражајности ова приповетка није за омладину. * Напомене учињене у овом реФерату имале, су сврху да обрате пажњу приређивачеву на извесне поправке за даље свеске. Нека не гледа да задовољи много захтева; много је корисније ако добро иснуни најглавније. Наша књижевност није сиромашна, па ће моћи дати грађе за неколико оваких збирака. Ако приређивач не буде хитао; ако процени сверадове који улазе у збирку, ако се не буде држао педантног школског морала, те обраћао већу пажњу на поуку него на нраву уметност, његов ће рад бити веома користан, А и време је било да се омладини дају