Просветни гласник

1076

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

овакве књиге, и кад нлје било иикакве званичпе радње у овом нравду, мора се приређивачу одахи хвада што се уиустио у овако ваљан и у исто време тежак и озбиљан рад. Ј. Прод.

ПЈе Кипз1 с1ез рзусћоЊдЈвсИеп ВеоћасН1еп8. РгасШсће Гга^еп с!сг рас1а§ог1Ј8сћеп РаусћоЈодЈо уои 1)1'. Обкаг АИепћиг^, ГМгес^ог с1ев копЈдИсћеи (тутпавштб т \\ г о1|1ан. ВегНи, Уег1а§ \011 КеиЉег & Ве1сћаИ. 1898. Вел. 8°. Стр. 76. Цена 1-60 М. * * * Није у ШК0.1СК0М раду све како би требадо да буде, па с тога и нема увек успеха какав би се желео. Врл.о често се чују жалбе, да се у настави не постиже онолико, колико би требало према утрошеном труду и времену не само наставника всћ и ученика. Узрока ће томе бити повише, а један од главнијих биће и недовољна примсна психолошких нринципа у настави. Кад би настава била строго на психолошкој основи, нзван сваке је сумње, да би успех морао бити већи. Шта више, кад би овако било, онда би се до успеха долазило још и лакше и правилније. Чим се у школи не постигне за чим се тежи, онда обично оптужују наставнике, а наставници оптужују оист ученике. Ме|утим, баш они који се жале на наставнике биће да су криви ако не више а оно бар колико и наставници. До ученнка регко кад да има и да може да буде кривице. Пре свега ваља створити иовољне погодбе за правилан рад, па онда се с правом може и сме очекивати да наставници ураде све како ваља. У те погодбе долазе: правилан наставни план, добар наставни програм, ваљана наставна средства, правилна подела времена за рад и одмор и др. Уради ли се све ово, онда је кривица до наставника, ако се у школском раду не успе више, тим пре што је несумњиво да у школу не улазе деца за рад неспособна (чак и да није пријемних испита у гимназијама), бар не неспособна за оно што се од те деце очекује у основној и средњој школи. И онда, хтело се не хтело, ваља иризнати да су оптуживања нротив наставника оправдана. Ну, сад настаје питање: у чему је наставпички грех, ако ови иначе довољно раде, у што се не може сумњати, јер у нротивном не би се смели и они жалити? — Њихов је грех у недовољном познавању ученика. Наставници нису вешти да нсихолошки посматрају ученике, па да могу отклањати све што смета правилнијем раду и већем успеху у истом. Књига, чиј смо назив у почетку исписали, има намеру да иокаже у чему греше наставници и како је велика вредност психолошког иосма-