Просветни гласник

1078

ДРОСВВТНИ ГЛАОНИК

поставити да има и нормално развијену способност намћења, те, на сву прилику, наставници одају своју невештину у раду, кад се жале да им учениди не памте добро. Не познајући добро ученике, наставници се жале да ученици ие умеју ни да суде. Међутим, ученици ће умети да суде о свему што одтовара њиховом узрасту, ако их и наставници још од своје стране упуте да цравилно суде. Ну, често ученицима не буду довољно јасне нојединости, не буду успостављене јаче везе међу њима, и онда то ипак не значи да не умеју да суде, већ не могу нашом кривицом да суде. 0 интересовању , које у ученика треба створити, махом се и не води рачуна, и ако је то главна сврха васпитне наставе. На против тражи се да ученик учи и оно за што му није изазвато интересовање, и онда није чудно кад нема марљивосги, успеха и др. За овнм говори писац о погодбама пажње. Ученик није чуо добро, кад је наставник говорио, па је погрешно запамтио, и онда се, при испитивању, мисли да је био неиажљив. Акустичке погрешке схватају се као оскудица нажње, а то јс опет грех наставников. У погледу рада, особито домаћег, а ми додајемо и писменог у школи, као у човека тако и у ђака настунају моменти, кад се не може ништа ваљано да уради; душа је неплоДна, и у пркос томе што се ученик мучи да нешто створи, успеха не буде. Опет зато ученик се прекорева; пребацује му се да је немарљив и неиажљив, да не мисли, и ако је свега тога било, само не — успеха. Опет, дакле, греше наставници. Из свега излази да треба најтачније упознати индивидуалност ученика, да би се мање грешило у раду, јер се само тако може подесити да настава буде на нсихолошкој основи, и да тако буде већег успеха за чим теже и наставници и ученици. Ваља се удубити у праву педагопгку психологију, па ће се умети психолошки да посматра, и неће се брзо осуђивати и оно што није за осуду. У другом се делу говори о духовној садржини, коју ученици доносе собом у школу, а резултат је утицаја околине у којој се крећу, дакле, друштва и нрироде, јер ова може сметати школском раду, а може помагати и олакшати га. На душевни живот ученпков од пресудног је значаја место рођења и његове особености (село, варошица, варош). Ако је ученик више видео, више очигледно посматрао, онда ће у настави боље напредовати, јер има више аперцептивних веза без којих се не може ново да схвати. Нема ли ових, ученици се узалуд муче, а наставник их још беди, да су лени, немарљиви и т. д Што вреди за утицај природе, важи и за друштво, у којем се ученик кретао. Дух, који влада у кући и породици ученика, често је сметња у школском раду, а у исто време и извор непријатних несугласица између куће и школе. У понеким се породицама сматра рад као нужно зло, док се у школи учи да рад даје човеку нраву моралну вредност. Деца се у кући навикавају