Просветни гласник

оценв и прнклзи

1079

на нерад, а наставници се жаде да су ученици и неспособни за рад, што је онет погрешно. Ну, нису у тим случајевима деца неспособна, пећ су крнви родитељи, који нису упућивали децу на рад. Родитељи су криви, што су нам каткад ученици и расејани. Дружећи се са понеким родитељима, писац је нашао, да њихова деца у шкоди немају прибраности нити могу да се удубе у ствар, јер се на то није обраћала иажља у породици, у којој се хита за послом, зарадом и уживањем, а децу су неговали сумњиве слуге и сдушкиње. Све је ово опет од утицаја на живот у школл. Зато је дужност школе н њених наставника да изнађу све сметње, које су на путу, да их сузбију, да протумаче душевни живот ученика, а никако да се жале на ученике који никад нису ништа криви. У трећем одељку говори се о духовном животу ученика у колико је последица тренутних или трајних телесних мана и недостатака, којо могу да проузрокују и душевне мане какве су оне у другом одељку обележене. 0 њима треба да реФерују родитељи директорима, кад први нут доведу децу у гимназију, ако их нису доставили већ учитељи у ђачким сведоџбама за гимназију. Директори треба сад да их поверљиво доставе разредном старешини и наставницима, да би сви и.мали на уму те мане, па учинили, по могућству, све што је потребно да се ученици што боље и правилније развијају. У те мане долазе: болести чула вида и слуха, носа, неиријатне последице прележаних дечјих болести, малокрвност, нервоза и т. д. У школи се не може правилно радити, ако се и ове мане не упознаду. Грешиће се, ако их немају у виду наставници, кад суде о појединим својим ученицима. Кривиће децу, а на нротив биће сами за осуду што не познају ученикс, па зато и чине разне ногрешке. Писац има лепих примера, који су најбоља нотврда како се много греши што се ове ствари оаако узимају или се о њима. и не води рачуна. У четвртом одељку говори се о утицају наставе и распореду рада на душевно-телеснн живот ученика. У цолој настави истиче се и тражи се рад од ученика, али рад напреже, замара, па је потребан и одмор. На жалост, ново доба, тражећи од ученика рад, хоће да им га омрзне и да их радом сатире. Зна се добро, да не треба од ученика тражити много, да их не треба, претоваривати и оптерећивати, али се ипак противно томе ради. И онда се онет хоће да криве ученици, кад нс постпжу више, и ако до њих није никакве кривице. Ово се зло још увећава нреживелим установама, оценама и испитима, које сузбијају да бар ученици схвате праву вредност рада. У завршној речи (пети одељак) истиче нисац да ваља, на основу педагошке психологије, изнаћи средства и нутове како да се појсдинцима помогне у њиховом душевном развнтку, пошто се упозна њихова индивидуалност. У школском животу биће тада више радости, љубавц цросветни гласник, II књ. 8. св. 72