Просветни гласник

1082

ПГОСВЕТНИ ГДАСНИК

4. Проф. Свет. РадовановиЛ говори о геожшком саставу и тектоници алексиначког тердијарног терена, и показује два проФила: један од Рујевице преко Логоришта на Мораву, а друти повучен јужније, иреко Алексинда. — Преко рујевичких кристаластих шкриљаца, и то но свој прилици дискордантно, долазе слојеви пешчара с иитеркалацијама тапких слојева од песковитих гдинаца и лапора, који се врло депо могу проматрати на девој страни реке код циганских кућа. Затим се конкордантно с овим слојевима појављују параФински шкриљци, који су испољени на више места у апеловим лагумима и у речном кориту близу мдина. Преко овога додази дебеда серија погдавито пешчара, на којима већипом дежи Адексинац. Ови се пешчари јављају као подина угљеног сдоја на Л.огоршпту, а у повдати се ниже дебеда серија парафинских шкриљаца, покривена најзад гдиновитим и несковитим слојевима. Сви ови слојеви иоказују исти пад у гдавном под угдом око 40° к западу; јављају се, дакле, као једна тектонска цедина у обдику тзв. косог низа. Моравска равница пак састављена је од глиновитих и песковитих слојева који дискордантно долазе преко досадашњих, и у мањим партијама изгледају скоро сасвим хоризонтални, али јс (судећи по саоиштењу рударског инжињера II. Илића: да је у Прћиловици, тражећи угаљ, добијао из песковитих слојева артеску воду) вероватнпје, да су благо коритасти. На .јужној и југоисточној страни Рујевице, где су угљенити слојсви денудовани, наслањају се ови непоремећени сдојсви директно на кристаласте шкриљце, као што се врдо дено види одмах код самог Алексинца. Сасвим је вероватно да су ови сдојеви језерске творевине из млађег Терцијара, као што их је Жујовип већ обедежио (Геодогија Србије, стр. 274). Интересно је пак питање о старости оних првих несковитих и гдиновитих слојева с фосилним угљем и парафинским шкриљцем. ЉзапиЛ је, по Хофману , овај угљенити тереи ставио у кретацејску Формацију (Анализе, стр. 55), ЖујовиК га увршћује у старији терцијар (Основи за геологију Србије стр. 79, Геологија Србије, стр. 274), а 1 Ј адовановиК истиче његову везу преко Делиграда и Гажња с тсрцијарним тереном код Мађара и Ћићевца, у којем је 1897. године нашао мноштво меланопсида, прозостеннја и неритодоната, ирема чему је највероватније, да ће и он спадати у ону интересну групу „меданопсидних лапора", које је код нас и у Македонији ПавловиЛ тако успешно ночео проучавати. 5. Прочитан је допис г. Драгутина СтеаановиЛа, рударског инжињера, о рударским и геолошким народним изразима у Рађевини: „бистра (церусит), вршај рудии (овећа шупљина, рудом неправилно испуњена), вртине (вртаче), грудина (гомила избачепе коиине, НаМе), грњача (гвоздена лопатаста грабуља без зубаца за мешање руде при топљењу, Кгике), жлезда (Миде1), запека (материјад који је с рудом срастао, задекао се), изгорјел (скоро исто што и претходно), коиина