Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

1083

(сав јалови материјал што се добије при рударским радовима), кљуна (пијук, с једне стране заоштрен а с друге затубаст, те му једна страна служи за закопавање а друга за разбацивање; КеПћаие, „килавица"), међувође (средина између два материјада, или ма чиме испуњена пукотина у једном материјалу), орман (корито у којем се пере руда), пармак (подупирач, који подупире „попа", бргаг), поп (дрвени стуб, стожер за примање пармака; „пармаци држе тренице, а ослањају се на „попа", те тако задржавају обурвавање земље и копине при грађењу поткопа"), потплетнице, поплетнице (помоћни рамови при грађењу поткоиа, који служе на ојачање већ постављених, јер се између њих намештају), плаваћ (шкриљац модрикасте боје), преклад (подглавач у топионици, Геиегћгиске), преров (простор у руднику где се жица или склад има да новади, Аћћаи; „преров под ногу", кад се ово преривање врши у нодини, „преров у слеме", кад се прерива у слемену, а копина под ноге баца), пршљив (веле за шкриљац кад се лако одваја на поједине комадиће и љуске), подвор (место где вода нодвире; наравно да ово треба разликовати од извора), расовача (гвоздона изливотина у иеску, као нпр. у масуричким мајданима), средељ (јалови уметак у жици или угљеном слоју Вег§пп11е1), тумбак (овај израз није прецизован; значи трахит, али се често њиме означава и трошна иловача која се у рудницима поред трахита налази, а употребљава се и као назив за пиритичан — „сумпорљив" — материјал), трап (склад, ћл^ег), трутина (омекшани рудни материјал који прати рудне појаве — скоро као Кећеп§е8(:ет), „шибровито" (шкриљасто, зсМе1'еп»'). 6. П. С. ЛавловиЛ реФерише о интересној расправици РогатшГсгеп с!ег рапотзсћеп 8Ш1'е ТЈп§-агпб, коју је у часопису Кеиез Јаћгћисћ ±иг ЛПпста1о »1е, Сгео1о§1е итд. ове године (В<1. II, стр. 99—107) публиковао Е. ЕбгеМћеу. Писац доказује да су многи ФораминиФери у панонским (нонтијским) слојевима аутохтони облици исто онако, као данашње врсте родова КоЈаИа и ТехШ1апа у Каспијском Мору, и наводи за то ове разлоге: а) што је на виша места у средњем и горњем делу панонског ката налазио ФорамниФере несумњиво на примарном лежишту; б) што им сродни облици живе данас у бочатној води, нарочито по естуарима енглеских река; с) што је проФ. Г. Енц у талозима данашњих слатководних и бочатних басена на Н. Гвинеји констатовао Нар1орћга§тшт сапапепзе с!'Огћ., која је врста још 1884. год. позната као први континентални ФораминиФер (из сланог језера Деве у Ердељу). — Из горњег дела нанонског ката наводи Љрентеј врсте По1аНа Вессап ћ. и МШоПпа зептш1шп ћ. (= М. Мауепапа (1'Огћ.), а из средњег дела иоред прве још и Мо1Н01ппа с1ергеззи1а \У. е!:, Ј. (= N. ^гапоза (1'0гћ.), Ро1уз1оте11а тасе.На Е. е! М. и Го1у81оте11а з1гЈа1орипс1а±а Г. е! М. (= Р