Просветни гласник

1084

просветни гласник

1лз1еп с ГО г 1 ј .). — Супротно мшшвењу Франценауа држи Лерентеј да су ФораминиФери марктшевачке Фауне већим делом живели и у паиоиском басену. Св. Р.

СРПСКО ХЕМИЈСЕО ДРУШТВО

Тридесет четврти оаотанак 16, априла 1901. г. V 1. На адресу Срп. Хем. Друштва послала је књижара Шгтас из Прага .један број Шупасиу Сезку УезШк ђШНо§гаДску и г. Ј. Зд. Раушар послао је аегов чланак ,Сће1шко\ т е V 8гђзки, који је штампан у СазорЈзи рго ргигауз! Сће-Јшск. Сесћасћ". 2. Д-р М. Т. Леко приказује дело Рго/ 1 . 1)г. С. АгпоМ, „ВереШогшт <1ег Сће1ше*. — Повећи број примерака тога дела послао је писац нашем Миниетарству просвете и црквених послова, које је Хемијској ./1абараторији Вел. Школе упутило 80 екземплара, да се разда сиромашним ученицима. Изјављујући захвалност писцу на лепом поклону, Д-р Леко напомиње, да је то дело поглавито намењено медецинарима и Фармацајтама и да је од 1884. до 1900. године доживело десет издања. Ми смо добили девето од 1899. г. Као помоћном. књигом уз предавања, могу се ученици том Хемијом кориСно послужити. Има веома брижљиво израђен регистар са преко 6000 термина, тако да се може брзо наћи оно, што се у таквом делу тражи. 3. Д-р М. Т. Леко саопштава, да је у последње доба, на нозив Друштва Срп. Црвеног Ерста, испитујући киселу воду у Паланци, добио неке резултате, који су од значаја за објашљавање иромене у саставу паланачке киселе воде. Друштво Срп. Црвенога Крста, ради сад и на томе, да у већој маси ухвати ту минералну воду и да је на рационалнији начин експлоатише. Тога ради ископан је један повећи бунар и потребно је било видети, каква је вода у томе бунару, да ли је као стара или се од ње разликује Хемијским испитивањем констатовано је, да се вода, у новом бунару разликује и да је слабија од воде у старом бунару. Значајно је, да је за време суше нађено, да је и у старом бунару кисела вода била од прилике исто тако слаба, као ова сад у новом бунару. Тада се покушало, да се та промена у саставу објасни на онај начијј! као што је Р. Фрезенијус објаснио промену у саставу минералне воде из Д. Селтерса, т. ј. да је код великога стања воде, процес испирања у земљи интензивнији и да "онда с тога минералне воде могу бити јаче а напротив код дуготрајних суша, да јс услед слабијега притиска