Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

1085

и иоменути процес испирања слабији и да је тада и минералла вода слабија. Обично се узима, да код великога стања воде, може лашне да наступи мешање обичнпх (периФеријских) вода с минералном водом, но код малога стања воде и онда код великога стања воде, требало би минералне воде да буду слабије. Ади с тиме се не слажу ни опажања Фрезенијусова код Д. Седтерса а ни наша код паланачке киселе воде. Констатовано је, да је паланачка кисеља вода у старом бунару слабија за време суше, а јача код већега стања воде. С обзиром на резултат, који је добивен сад испитивањем и воде из старога и воде из новога бунара, аромена у саставу иаланачке киселе воде по свој прилиди долази не због интензивнијега или слабијег процеса испирања (по Фрезенијусу), већ усдед јачег или слабијег мешања минералне воде с обичном подземном водом. Кад састав паланачке киселе воде зависи од стања горњих вода, онда мора бити, да између тих вода постоји нека комуникација. Та комуникација може се овако представити: код великога стања воде, ток минералне воде биће спорији и тада ће ниво минералних вода бити виши Опадањем горњих вода спушта се и ниво мипералне воде. Тим спуштањем, горња вода улази више мање у слојеве, који минералну воду спроводе. У оној дубини, из које се код нормалног стања воде црпе минерална вода нормаднога састава, у тој истој дубини, код малога стања воде, црпе се дакле слабија, нери#еријским водама разређена минерална вода. 4. Д-р М. Т. Леко показује једно бело вино с тоичидерског брда, које утицајем ваздуха поцрни. Познато је какви узроци изазивају ту непријатну појаву, која се код вина са топчидерског брда често виђа. Међ разним срествима, која се противу тога препоручују, било би најпростије, сумиораста киселина. Сумпораста киселина чува „гвожђе", које се у вину налази од оксидисања и онда се вино на ваздуху добро држи. Али доказано је, да је вино шкодљиво за пиће кад има извесну количину те киселине. Међу тим сматра се, да алдехид-еумиораста киеелина , која без сумње исто тако као и сумпораста киселина чува вино, није шкодљива. Место сумпорасте киселине, могла би се дакле употребити натријумова со алдехид-сумиоросте киселине. С тим једињењем, а у количини, која одговара 50 милиграма сумпорасте киселине на један литар вина, помешана проба онога вина са топчидерског брда, које на ваздуху поцрни, врло се добро држи и на ваздуху се више не мења. Проба без натријумове соли алдехид-сумпорасте киселине била је црна и замућена, а проба истога вина с тим једињењем била је сасвим бистра и чисте боје лепога белог вина. 5. Д-р А. Зега предлаже, да се за оријентисање, при испитивању каквоИе ишеничнога брашна, употреби као реагенс раствор фуксин-сум-