Просветни гласник

1086

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

иорасте киселине. Тај реагенс справља овако: три кубна сантиметра кондентр. адкоход. раств. Фуксина разблаже се дестидованом водом на 200 ксм. и у тај раствор спроводи се сумпораста киселлна, док се не разбојадише. Од тога раствора разреди се понова један део са десет дедова воде и тако разблажен раствор употребљава се као реагенс. Потребно је даље, да се одреди тачно укупна кодичина киселине у реагенсу, јер у проби мора се увек надазити исти вишак киселине. Сама проба врши се овако: 1 грам брашна измућка се у епрувети са 10 ксм. воде, за тим се дода 1 ксм. реагенса и опет се промућка и посматра боја. Код финог белог брашна, ако је укварено одмах се јавља црвена боја а здраво брашно остаје непромењено. Свако пак црно брашно показује више мање црвену боју. Интензитет боје зависи код иначе здравога брашна од количине мекиња. Под микроскопом види се да су црвено обојени само делови љуске пшеничпога зрна или распрснута или у громуљицама слепљена зрна.

Тридесет пети састанак 15. маја 1901. г. 1. Д-р М. Т. Леко показује разне минерале и неке минералне производе, које је Д-р Ј. ЦвијиД, проФесор Велике Школе донео из Старе Србије (Из кратовскога краја и Косова) и послао Хемијској Љгборат. Велике Шкоде ради хемијскога испитивања. Саопштавајући резудтате тога испитивања Д-р Леко наиомнње, да је нре свега умодио г. Саву Урошеви&а проФесора Вел. Школе, да по спољашности приближно одреди поједине минерале и дајег. Урошевић имао доброту, да прегледа целу ту колекцију од неких 50 објеката. Хемијско испитивање извршио је уз припомоћ г. Добросава УрошевиКа асистента Хем. Лаборат. Вед. Школе. У неким минерадним масама, које по спољашности имају карактер лимонитованих судерата, нађено је хемијским испитивањем, да имају зкатне кодичине ииролузита, у многима још и сулфиде цинка и олова. У згурама нађено је сребровитог одова (у одову бидо је 0-08°/ о сребра), даље било је ту и бакра, и мангана и цинка и силицијума и сумиора. У проби сумиора из села Пљешчинце, нађено је: 99.418% сумпора (са 0-070°/ о седена) 0.085 и угљеника 0.497 „ непела. Арсена ппје било. У ииритима нису нађени племенити метади.