Просветни гласник

БЕЛЕШБЕ

1091

креЛе та тачка, иа ди 3<А Ш вреМе тога кретања један корен једначине треКег етеиена хЛ* +1 2 + уЛ + 1=0 решено ао I буде раван збиру остала два корена ? Еонструисати ту криву линију, одредити јој центар, асимитоте и жиже, и 2.) Какву вредност треба да гша иараметар Л, иа да једначина четвртог стеаена х 4 — 3 ж 5 — 5 х 1 + х Ц- X == 0 има два корена, чиј је збир раван јединици? Решити иотауно ту једначину кад иараметар I има тако нађену вредност. На практичном исииту кандидат је држао предавање у VIII разреду Гимназије В. Ст. Караџића о иримени алгебре на геометрију. —• По свршетку свих делова стручнога испита испитни је одбор једногласно одлучио: да је кандидат задовољио захтеве закона о средњим школама и да је иоложио ирофесорски иеиит. Др. Михајло ВукчевиИ полагао је професорски испит из групе: сриски језик са старословенским, историја сраске књижевности и историја срискога народа, као главни, латински језик, као споредни предмет, немачки језик. У иснитиом су одбору били: иредседник Др. Милан Јовановић-Батут, и чланови: Др. Јован Туроман, Др. Војислав Бакић, Сретен Стојковић, Љубомир Јовановнћ, Момчило Иванић, 'Бура Димић, Јанко Лукић и Јован Томић. Испити су били: ошпти 10. октобра, писмени 12. октобра, стручни 16. октобра п практични испит 18. октобра. За домаћи саетав кандидат је обрадио тему Језик у Керечкоме; на писменом испиту одабрао је од предложених питања. Глаголски облици који у срискоме језику казују ирошлост: одредити и нарочитнм облицима (временима, ирилозима и иридевима), као и осталим једнакост и разлику у казивању ирошлости и све то аотврдити, ао могу/мости, књижевним аримерима или стереотииним народпим фразама; на практичном испиту држао је предавање у VIII разреду реалног одсека Гимназије Вука Ст. Еараџића о Горском Вијенцу. — По свршетку свнх делова стручнога испита иснитни је одбор једногласно одлучио: да је кандидат задовољио захтеве закона о средњим школама и иоложио ирофесорски исаит. Ђучко ЈоксимовиЛ иолагао је ирофссорски испит из групе: математика и нацртна геометрија, као главип, физика као споредни предмет, и француски језик. У иснитпом су одбору били: председник Др. М. ЈовановићБатут, и чланови: Др. Војислав Бакић, Др. Михајло Петровић, Ђока Станојевић, Михајло Марковић, Јосиф Ковачевић, Коста Миленовић и Владислав Вулићевић. Испити су били: општи 4. октобра, иисмени 7. октобра, усмени 11. октобра и стручни 13. октобра. За домаћи састав кандидатје обрадио изабрану тему; а на нисменом испиту одабрао је од предложених питања из математике 1.) Дате су двс једна на другој уиравне ираве ох и оу и на овима две сталне тачке Ш (о, а) и N (о, в), —наЖи геометријско место средишта свију бесконачно многих равностраних хиаербола, које иролазе кроз тачку М и додирују ираву оу у тачки Ћ, и 2) Какве услове треба да задовољавају сачиниоци р и сј/ квадратне једначине х' 1 р ц = 0, аа да раван део јсднога ма кога од њених двају корена буде раван имагинарном, делу другог корсна ? На практичном испиту кандидат је држао предавање у VIII разреду Гимназије Краља Александра I о иојму тригонометријских функција. — По свршетку свих делова стручнога исинта испитни је одбор веКином гласова одлучио: да је кандидат задовољио захтеве закона о средњим школама и да је иоложио ирофесорски исаит, али да трсба да доиуни св0]у сарему из физике.

*