Просветни гласник

948

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ност, којој се обраћао творац извештаја. Зато тамо нису ни излагане тешкоће, које ће нмати да савлађује оснивач хришћанског краљевства на развалинама турске царевине, јер и да их је овај хтео ироверавати, његови иовереници опет морали би тражити обавештења од другова онога што је подносио пројекат. Али зато опет није довољно казати само да је ово посао једнога од авантуриста, јер кад је докуменат творевина једне личности, која се хтела послужити њим у извесној прилици, да би постигла тренутни смер, упознавање њено и њенога рада јесте врло потребно, да нам, уз друге њему савремене податке, објасни узрок, са кога је тамо изнесени догађај неверно представљен. Ну кад се нема другог аутентичног документа, савременога овоме, којим би се утврдило ко му је творац и зашто га је овако редиговао, треба поћи једино оправданим путем, а то је да се расмотри рад свих авантуриста, који су у оно доба радили на покрету Хришћана против Турака, а нарочито оних што су имали веза с војводом Неверским. На тај начин постићи ће се то, да се неће моћи својевољно везивати извештај за ма коју личвост, већ за ону, чији рад показује да такав поступак има места. После тога доћи ће низ других Факата, који ће потврдити поставку о творцу његову и објаснити праву суштину догађаја. Кад се пак полази од те потпуно оправдане- претпоставке, да творца документа треба тражити међ авантуристима, који су посредовали између Западњака и Хришћана на Балк. Полуострву, природно би било задржати се одмах на оним војводиним посредницима код грчких владика и Мионота, који су га позивали 1612. год. и с којима је војвода и даље одржавао везе. Горе сам само напоменуо да је тих веза било, а да је заиста тако, види се из даљих података. 16. марта 1418. год. млетачки Сенат својом одлуком извести свог дипломатског заступника у Напуљу код вице-краља, како је баило на Крфу околишним путем дознао да се у Напуљу неколико месеца бавио Атанасије, архијепископ охридски, који је за све то време био на трогаку вице-краља, да се договарао с повереницима овога о покрету- Кимериота у Арбанији, и како је вице-краљ био послао своје поверљиве људе у Охрид да се известе о истинитости архијепископова казивања, зато му Сенат стављаше у дужност да се о свему обавести и да пошље извештај. 13 ) Те вести добивене с Крфа потврђене су и с друге стране тако да није могло бити сумње о продуженом раду грчких првака, који су тражили помоћи на више страна, 14 ) а нису прекидали ни започете односе с војводом Неверским. Ово се нарочито лепо види из доставе Арбанаса капетана Јована Ренези млетачком дипломатском агенту у Милану, Андрији

13 ) Рукопис у Млет. Држ. Архиву (ВепаГо, ЂЛЛегагњт, Вед. 103, Го1. 10. и 11.) 14 ) 0 патријархову доласку у Италију и преговорима има помена на више места у депешама которског провидура и у одлукама Сената и Већа Десеторице.