Просветни гласник

1094

ПРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

децембра, писмени 8. јануара, стручни 17. јануара и праМИЧНИ 20. јануара, За домаћи саетав кандидат је обрадио одобрену му тему 0 склоау Немањине биографије од Стевана; иа_ ниеленом испиту изабрао је и обрадио иитањо Језик старе сриске књижевности; на практичиом испиту држао је предавање Ј VII разреду реалног одсека Гимназије Вука Ст. Караџића, тумачећи учеНИцима Мушицкову оду Сени Доеитија ОбрадовиКа. — По свршетку свих дбдова сФручнога испита исаитни је одбор донео једноглаену одлуку: да је кандидат задовољио захтеве закона о СреДњим школама ц да је аоложио ирофесорски иеиит. Љубомир Матић полагао је проФесорски испит "ћз груие : ериски језик са старим словенским, историја ериске књижевности и историја ераскога народа, као главни, и француекџ језик с књижевношЛу, као споредни иредмет. У испитном су одбору били : председник Др.. М. Јоваповић-Батут и чланови: Др. Војислав Бакић, Сретен Стојковић, Љубомир Јовановић, Момчило Иванић, Павле Поповић и Миленко Вукићевић. Испити су^били: оишти 21. дедембра, нисмени 31. јануара, стручни 8. Фебруара и ирактични 10. Фебруара. За домаћи састав кандидат је обрадио раније одобрену му тему 0 Јовану РајиКу и његовом књижевном раду, с иогледом на језик којим је аисао и какав му је тај језик; на писменом испиту одабрао је од предложених питања Рад Ђуре ДаничиЛа;ш практичном исииту држао је предавање у VI разреду реалног одсека Гимназије Вука Ст. Караџића о Андрији КачиКу МиошиКу. — По свршетку свих долова стручнога испита испитни је одбор веКином гласова одлучио: дсс је кандидат задовољио захтсве закона о средњим школама и да је иоложио арофесорски исаит, али да треба да доауни своју сирему из француеког језика. Милош ТрифЈуновиК полагао је проФесореки испит из грунс : јсстаетвеница, као главни, географија, као спородни иредмет, и фрнцуеки језик. У испитном су одбору били : нредседник Др. Милан Јовановић-Батут, и члаиови: Др. Војислав Бакић, Сава Урошевнћ, Жнвојин Јуришић, Др. Живојин Ђбрђевић, Михајло Марковић, Лука Лазаревић и Владислав Вулићевић. Испити су били: општи 20. Фебруара, писмени 17. марта, стручни 23. марта, и нракгични 26. марта. За домаћи састав кандидат је обрадио раније одобрену му тему Ресиираторни ирибор човека и животиња-, на писменом испиту одабрао је од предложених питање РазвиКе маховина; на практнчном испиту држао је предавање у VI разрсду Гимназије Краља Александра о амфибијама и реитилијама. — По свршетку свих делова стручнога испита испитни јс одбор донео једногласну одлуку: да је кандидат задовољио захтеве закона о средњим школама и да је иоложио ирофесорски исаит. Јеремија ЖивановиК иолагао је проФесорски иснит из групе : сраски језик са етарим словенским, историја сриске књижевности и историја сраског народа, као главни, и немачки језик с књижевношКу, као сиоредни предмет. У испитном су одбору били : нредседник Др. М. Јовановић-Батут, и чланови: Др. Војискав Бакић, Љубомир Јовановић, Михајло Марковић, Стеван Предић, Момчило Иванић и Миленко Вукићевић. Истшти су билн: оншти 24. Фебруара, нисменн 8. марта, стручни 15. марта и нрактични 17. марта. За домаћи састав кандидат је обрадио раније одобрену му тему Коеовско наречје у околини Вражогрнца; на нисменом испиту изабрао је од предложених нитање Именичка аромена старог словенеког и сриског језика (истаЦи разлике између те ироменс у оба језика и иротумачити откуда су оне дошле); на практнчном испиту држао је нредавање у V разреду Гимназије Краља Александра I, тумачећи учеиицима народну несму Марко