Просветни гласник

НАУКА П НАСХАВА

957

риста, јер је свима њима тај наш обичај драгодени извор за познавање прошдости нашега народа. ГЈа ипак поред свег тога обрада овог нашег обичаја стајала је до сада ниже него ли на иримитивном ступњу научног испитивања. С једне се стране било ограничило само на то, да се иобележе варијације у вршеау обичаја сдаве; а с друге стране опет покушадо се појединим хипотезама наћи и показати основицу, на којој је тај обичај могао постати. Према једном мишљењу сдава не би била ништа друго, него успомена на онај дан, којега је дотична породица примида хришћанство. Према другом опет треба под славом разумети обожавање прехрпшћанских словенских пената — репа^ез —, које мишљење заступа и В. Богшнић. 1 ) ПроФ. Ем. Лилек, на жалост, само узгред напомињући вели, да се под славом има разумети поштовање умрлих предака.' 2 ) Сасвпм је неоправдано мишљење и тумачење Вг. Г. Кгапаз-а, који тај обичај тумачи као Згрреи&з!;. 3 ) На начину, како је овај последњи испитивалац ноједина важна питања решавао, може се видети, до чега се може доћи, кад се хоће да говори о једном народу, који се у самој ствари и не познаје. Независно од свих ових застуиника тако различних мипхљења почео сам још пре дужег времена детаљније испитивати сам обичај славе. Тим својим испитивањем ја сам дошао до таквих резултата, који су ми сами по себи налагали да повучем једну паралелу између нашег обичаја славе и грчког хероског култа. И та је паралела за нас од велике важности. Повлачење ове паралеле одводи нас, по мом мишљењу, на прави пут, којим ми морамо поћп у истраживању и објашњавању нагаих народних обичаја. С тога баш и мислим, да обнчај слава мора служити као центар, око којега ће се груписати целокупно проучавање наших народних обичаја, а у исто време бити и полазна тачка за проучавање и разумевање њихово. Ну ова студија и ако претендује на тачност одговора на поједина питања, која се тпчу самог култа и обреда наше славе, ипак је она далеко од тога тврђења, да је овако морало бити кроз сва времена, од када обичај слава у нашем народу постоји. Она се задовољава данаш!) В. Богишић у »Елј12еушк«-у год. III (1866) стр. 426 и т. д. ирим. 7: »Г/ТЈшуегв. Еигоре 10. 84г. 227. Оа (Јапазпје кгвпо јте 8(;ој1 и пекој БУег! ва ргесИтксапзИт репа^от гас1ги§е ро1\тс1јије 1 (1апазпје уегоуапје и 4акоуо^ (Јића и пекоНко 81оуеп-' вкЉ р1ешепа. УеИкогик1 го\ т и §а 1 скпаз Домовои, Хознпнђ , д^дх, а Ма1оги81 Господарв. Расек па пеМт тјевИта и Ма1огива Гт и оМсаји јов 1 ргата 81иг1)а 1оте пеУ1<НЈ1Уоте рокгоУ11е1ји ГатШје...® и т. д. 2 ) Гласник Земаљског Музеја у Босни и Хердеговини к». XI (1899) св. 4. стр. 700. 3 ) ВШе ип(1 Вгаисћ (1ег 8ис18]ауеп. "Шеп 1885. стр. 51 и даље.