Просветни гласник

960

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и као богови. 6 ) Ти су обреди миогобројни и разноврсни, али су сви они једино на то уирављени, да мртвада према религиозном схватању спреме за живот на оном свету. На њему не сме ничег нечистог бити, с тога су толлки катартични и лустрални обредп и срества примењиванн биди; он мора бити освећен, с тога су опет тодики консекративни обреди. Оваквим освећењем мртвада постаје и само оно место, на коме се тел.о његово сахрањује — гроб — светињом. Гроб је од вајкада замишљан као место, на коме се душа покојникова најмилије бави. А. Фуртвенглер тврди, да се не може сумњати, да су два центра у старој грчкој религији, огњиште и поштовање душа предака, били полазне тачке, из којих је цеда грчка редигија постала; а који су у почетку можда једно исто били.') У томе има потпуно право, јер су нам се очувала предања, по којима су стари Грци своје мртваце у кући поред огњишта сахрањнвали. 8 ) Појмљиво је, да се оваки обреди над покојником, без разлике пола и доба старости, као и на његовом гробу врше од најближих сродника. То се вршило у најпознијем добу старог грчког живота, то се врши најбрижљивије још и данас у нашем народу, а то се исто вршило још у најстаријем времену. Тп и такви обичаји и обреди, и ако стоје у тесиој вези са нашом темом, ипак чине за себе једну одвојену групу обичаја, за које је и нарочита студија потребна. Ми се враћамо главном предмету хероском култу, нашем обичају слави. Полазећи од тога, да .је у нашој слави очуван хероски култ, морамо знати, ко су били хероси. Хероси су живели на земљи као и сви други људи, али то име херос добијали су они тек после смрти своје, 9 )

6 ) Ешггр. Рћоепгдв. 1320 (Каиск.) т оГд уар &агопв1 /(>}] тоу оп те&угрбга \ пџад Осбоута х & оуооу еуое^есг &еоу. — О&увз. X, 526. — УЈгд. Аеп. V, 80. — РШагсћ* ОааезГ. Кот. 14: &еоу уеуогБга/. хог тетггјхота Абуоусм ж т. д. 5 7 пореди РивШ Ае СоиЈапде, 1а сНе апИдне, стр. 16 пр. 1 — 3 (стр. 16). Ово је дело иубликовано п у српском преводу 1>. А. ПрокиЛа и Ж. М. МилосављевиКа под и.меном Држава старог века, Београд, 1895. С тога ће се у овом раду поред наведених страна оригинада наводчти и стране српског превода, које ће се у загради налазити.

7 ) А. ГигЈ-№ап^1ег, ор. ск. стр. 20: »Без (Јеих сеп1гез, 1ез Зеих ро1п(;8 с1е (1ераг4 (1е 1а гбН^шп ап^ие, ди1 реи1:-е4ге пе 1а1каЈеп1 ди'ип а Гоп§1пе, зоп1; 1е сиПе (1и &уег е(; се1ш Дез тапев Деа апсеЈгез. Сћадие ГатШе, сћас^ие гасе, сћа^ие 1пћи, е4 6па1етеп4, сћадие е(;а(;, ровБахЛаИ 801И си11е (1и &уег е! 80п сиПе (1е8 апсМгез, Чш соп8<;Ииа11 1е ћ1еп соттип с!е 1еиг шп46... « — Упореди Аидив! ЂоЂеск, А§1аорћатиз, стр. 276, прим. 0.

8 ) Р1аГо, Мгпов 315, I).: "Е&алтог тгј о!х1а го1д атсо&агогтад. — Жена Фокионова, спалившп љегово тело у туђшш ег&еџ&угј та хбЛжсо та бата ха1 коц^сааа уиигое 110, т]]Г о/х1'ау хатбру^е ттауа тгр еот1ам (ИиЈагсћ, Рћос. 37). — Зепшв аЛ Уггд. Аеп. V, 64; VI, 152. — Упоредп Еггогп Поћск, РзусЈге 2 В<1.1, 228 и прим. 3; Вс1. II, стр. 340 и нрим. 3. — СИе апНцие стр. 30 (31).

9 ) Ргппаг. 1'уШ. V, 94 (Вег^к.): џсмау џет агбусју цета 'егасег, јјрие 8'екеста Ааооеруд. — Упореди Е. Воћс1е, Рвусће 2 I, стр. 153.