Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

967

гура, са земљорадничким еимболима: струком кукуруза и мотиком, сматра као знак мира 44 ) — тако нам и прехисторијска налазишта пружају један сталан тип женских Фигура, које једино као обредне статуе у материнском култу можемо разумети. То су нам најстарији спомениди, које ми у Европи и предњој Азији налазимо, а који се само на овај начин могу протуматити и разумети. 45 ) У овом се најбоље види хтонијски (подземни) карактер хероског кудта, о коме ћемо ми мало даље говорити, а тако исто и тесна веза између мајке и земље. Обоје су овде узете у смислу рађања; жена, као мајка, бида је први установилац породице и породичног живота; она је као таква у вези са земљом, у коју се мртваци сахрањују, с тога је жена и најстарија владарка у иодземном царству. Овај Факт упућује нас на време, у коме су људи нрви пут почели обрађивати земљу и стално се настањивати. Тек образовање племена са племенским старешинама, као, још доцније, и самих држава, унели су у религију уранизам и очински култ, у толико већма, што се за образовање племенских и државних заједница све већма почеле ценити ратничке особине мушкараца, што опет женскињу недостајаше. 46 ) Али најбољи доказ за то, да је матријархат старији од патријархата, ћалазимо у веровању европских иарода о подземним боговима. Скоро код свих народа, а такође и код нас Срба, налазимо ми, да је зао дух женског рода, тако код нас нпр. чума, мора, па и сама реч емрт. ^грреН као и Ноегпез тумаче то тиме, што јс негда обожавани највеКи женски дух (који је карактеран за земљорадничка племена) најездом номадских племена у религији потиснут од највећег мушког духа (који је својствен номадским племенима) — и од нрвобитпо доброг постаде зли женски дух, који се јошиданас свети. Једно североамеричко индијско нлеме верује, да је њихов зли дух старији и женског рода, а добри духови да су млађи и мушког рода. 47 ) Као што се из овога види у веровању нашег народа очувале су се обе реминисценције: млађа, по ко.јој је од првобитног највећег доброг божанства у облику мајке, постало највеће зло божанство; старија, ио којој је и мајка могла бити поштована као хероина. Ово се ни мало не коси са оним, што смо пре тога говорили о мушким и женским потомцима, јер жена ово право ужнва тек као мајка, докле као девојка (односно ћерка), она тог права нема. Али у реду светитеља, који се у сдави прослављају налазимо ми чак и поједине парове, као: Јаћима и Ану, Константина и Јелену. 48 ) 44 ) МогНг Ноегпев, Цг§е8с1пс1Не с1ог Кипв1 ш Вигора стр. 89. 45 ) М. Ноегпез ор. сИ. стр. 88 и даље; стр. 90 н 91. 46 ) Ноегпоз ор. сИ. стр. 91. 47 ) Упореди Ноегпев ор. сИ. стр. 92 и даље. 48 ) Мидићевић ор. сЛ. стр. 102. Строго узевши овај други пар не припада управо овамо, јер док први пар чине муж и жена, као што се то н код Грка надази, други просветни гддсник, књ., I св. 8. 1901. 65