Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1111

војводе тосканскога па у тој сврси свога повереника гроФа Деда Торе, 51 ) који је у то доба, као и раније, радио с другим посредиицима на устанку Срба и Арбанаса, 52 ) придодаде посланству да ради на одвлачењу Јахије на другу страну. То посланство стиже у Фиренцу и нађе начина да се на само нађе с Јахијом, али тај потајни рад његов не остаде непознат вел. војводи тасканскоме, зато један од чланова посланства предложи да се даљи нреговори с Јахијом о одласку к шпанском краљу воде са знањем војводиним. И тако би учињено, а војвода не само да на то пристаде, већ шта више писа свом представнику у Мадриду, Орзу д'Елчи, извести га о Јахији, топло му га нрепоручи и изјави своју готовост да га погаље на ту страну. 54 ) То све било је 1612. год., и тек после осамнаест месеца Јахијина чекања у Фиренцу стиже писмо шпанскога краља, којим се војвода мољаше да га пошље у Напуљ. Јахија оде тамо и дуго вођаше преговоре са грофом Лемосом, тадашњим вице-краљем напуљским, али преговори иђаху врло споро а вице-краљ показиваше мало воље за ове преговоре, јер не поклањаше потпуну веру Јахији, његову казивању и уверавању, зато се овај у јесен 1614. год. поново врати у Фиренцу, 54 ) одакле се у зиму крете у Млетке, тамо се укрца у један грчки брод, који је ишао у Санта Мауру, превезе се на копно, а потом оде у Трикалу да нађе свог повереника Насух-пашу. Али тамо Јахија дознаде да овај није у животу, зато се, с највећом опрезом, крете у Охрид, а потом у Пећ. 55 ) Од овог времена па за једно две годиие у напред лутања Јахијина имају особитог интереса за нас, јер се тичу његовог бављења у српским крајевима. С одласком у Пећ Јахија је имао намеру да тамо отпочне преговоре с патријархом Јованом, али овога не нађе, 56 ) јер беше отишао у Цариград и тамо умро. 5 ') У место њега, како јуверава Л.еваковић, Јахија нађе синовца му Висариона и упознаде се с херцеговачким

51 ) У једној опоежној депеши из Фиренде (8еп. зесгеи, Вгзрассг Лг ЂЧгепге Шга 56) саопштеној код Катуалдија, на стр. 547. 52 ) Еао агенат ншанскога краља и напуљскога вице-краља овај се врдо често спомиње у преписци са маварима српским и у депешама млетачких службеника. 53 ) СаШаШ 76.-78. 51 ) Мет, 79.-97. 55 ) Шет, 97. 56 ) Ће^аеопгсЋ.-СаГиаШ1, 393. 57 ) Латријарах Јован био је отишао у Дариград још у дето 1614. год. То се види из једне релације каиетана Јована Ренезија, о којој ће даље бити речи. Леваковић вели да га у првој половини 1615. год. није било у животу, а то се потврђује записом у дечанском манастиру, где на патријарховој сдици пише: кк л-кто Ж-з р-к-в. (6122 — 1614) преставн се преосвецЈенкш ДрЈрепЈскоп-к н господинт* л*ои [цммн всноеит (Л1> светаго лскста с(го, гровх Ж( бго Емсти Кк царствугефелск КонстантЈнФ Грлд"к клизх 1енки-клпи, л\есецл октомкрл 14.... ( Дечапски Првенац, стр. 95. и 96).