Просветни гласник

1112

ПРОСВВТНИ ГЛАСННК

вдадиком Макаријем, који се такођер беше тамо десио. У Пећи се Јахија задржа мало, па се отуда с овом двојицом крете у Метохију, а кад уз пут у разговору дозиаде како они знају за султана Јахију, брата тадашњега султана, да живи у Италији и да ради на устанку Хришћана против турске власти, и да су о томе слушали од калуђера Мардарија, који је 1609. год. био у Фиренци с капетаном Јованом Ренезијем, и да се упознао с њим, он им се јави ко је. Кад пак стигоше у Метохију, Макарије оде на своју страну, а Висарион пође натраг у Пећ а с њим и Јахија. 58 ) Тамо се овај ником не одаваше, бојећи се да код новог и бојажљивог пећког патријарха Пајсија не изазове подозрење, јер овај беше ударио путем потпуно супротним према свом претходнику: с Турцима је живео лепо и био им врло послушан. 59 ) Бавећи се нак у Пећи поред Висариона Јахија увиде како је овај врло подесан да се користи н>им, јер је био човек од великог угледаијаких веза са Кучима, Клементама, Белопавлићима, Дукађинцима, с нлеменима из окола Плава, са онима у Херцеговини, па тако све до Кратова, Новог Брда, Старе Планине и даље на ЈУ г до Св. Горе. 60 ) Сем тога Висарион имађаше веза и с хајдуцима I орским, од којих тада у Македонији најчувенији беше некакав харамбаша Верго (Уег§о), с којим је окупљао чете и нападао на Турке. Пошто то све беше од користи по Јахију, овај не одби Висарионов позив да га упозна с тим горским хајдуком, па како се Висариону беше досадило гледати кукавичлук Пајсијев и аегово удобравање Турцима, он једнога дана позва Јахију и са двадесетину људи крете се из Пећи и оде у планину, на чијем једном вису запали ватру за знак хајдучког састанка После три дана чекања Висариону је дошло до три стотине Клемената

58 ) ЈЈегасог^гсћгСа^иаМг, стр. 393. — 394. У деиепгама мдетачкога посланика у Турину, на диору војводе савојскога, из год. 1608. са Ренезијем помиљу се два калуђера, од којихје један Дамњан, повереник патријархов, а другоме име није сачувано. Дамљан се спомиње и даље у свима преговорима, које с војводом савојским, које с краљем шпанским, вице-краљем напуљским и другима. Године пак 1609. он је заиста био у Фвренци у друштву с капетаном Јовапом Даничићем, кад је ишао у Турин. Према томе биће да је Деваковићев Макарије погрешно име дато Дамњану. б9 ) »11 8и11апо 4огпо соп Веввагнте а РессћЈ, вели Леваковић, е(; 81 4га1;Јепе весо 8есге(;атеп(;е, асс10 поп зе пе ауе^еззе 11 поуо Ра^пагса Ра18ео, рег езеге ћиото Т11е е рег па1ига Ит1<1о, ега 1иИо соп1гапо аШ ^епего81 реп81ег1 (И бмуапш зио апЈесевбоге*. (Ееоасоогс^-СаШаШг, 394.). Ова оцена Деваковићева потпуно одговара приликама посде смрти патријарха Јована, јер кад овога нестаде, престаде и сав рад, коме он беше прави творац и покретач. С Пајсијевим доласком настаје у том погледу прави прелом тако да је Пајсије за своје савременике и изгледао »ћиошо уПе рег па1ига ИппДе®. 60 ) ».... Соп 4а1е оссавшпе гасћхпауапо (латријарах и харамбаша Верго) тоПа ^еп^е, е! исс1(1еуа тоШ Тигсћј, рег еввег тагИа1е е пеппсо <1х сјиеШ. Науета согпбропЛепга сои уат ророК соте Сисс1. С1етеп11, В1е1орау1исс1, Г>иса$ин, пе1 раезе <П Р1ауа, Нег2е§0У1па, Сга^оуо, Коуотоп^е, 84агар1ап1па, е Рег1 впо а1 Моп4е (11 Б1о.<' (Хе^асопгсћ-СаГиаШг, 395).