Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

1113

и девет стотина Срба, с којима хоћаше поћи на зулумћаре Турке у Јањеву, а потом да се састане с харамбашом Вергом. 61 ) Јахија пристаде да прати Висариона у том походу. Чета се крете, ноћу пређе Косово поље и још за мрака стиже у Јањево, па улазећи у варошицу даде знак Хришћанима да не излазе из кућа, јер су донгле Клементе да се разрачунају с Турцима. Потом настаде хватање и убијање Турака и пљачкање њихове имаовине, а кад чета обавн свој посао, напусти Јањево и повуче се у своја брда, где се издели нлен. Тада Васарион од свих л>уди одвоји три стотине на се с Јахпјом и угледнијим крете к харамбаши Вергу. 62 ) Одевена по турски чета удари на Кратово, Ново Брдо, па од Старе Нланине на планпну Моп1е (И Бш, где на једном висоравну нађе харамбашу с његовим људима. Сутра дан владика Висарион одслужи службу, причести Верга, после чега се овај и сви присутни главари заклеше Јахији и признадоше га за свог поглавара, нашто га Висарион и Верго замолише да се од сад зове Александар II краљ маћедонски. Потом Јахија ироведе тамо још неко време, договарајући се с Вергом, 63 ) с владиком Висарионом и с главарима како да се народ ослободи од Турака, па том приликом дознаде, по уверавању ових, да се за неколико дана може сакупити велика војска од сто и недесет хиљада људи, само пошто сви немају оружја, да није паметно да се долази у отворен сукоб с Турцима и да се народ излаже опасности, с тога, да се предузеће изведе како ваља а народ да се сачува од покоља, требало је прво набавити најмање шесет хиљада пушака. иа ће се после, с наоружаним народом, успетн да се надвладају Турци. Зато на том састанку би одлучено да се Јахија крене у Јевропу и да код западњачких дворова прво добије оружја, па да се народ диже на Турке. 61 ) После тога растадоше се. Верго са својима остаде у планини, а Јахија с Висарионом пође на другу страну, да се упозна са земљиштем и с људима иа прелазећи преко многих брда и доллна да дозна како се и где могу сакупити људи. Кад тако стигоше у Кратово, ту их нађе гласник од оногошког војводе, 65 ) с којим је био и Макарије, херцеговачки владика заједно с неким кнезовима, те се начини веће, на коме се после дугог договарања одлучи да се народ још не диже и да се не чини никакав корак пре него се добије жељено оружје. А на ово се могло рачунати у толико лакше што је још раније патријарах Јован водио преговоре с војводама савојским и мантованским и с холандским кнезом Маврицијем, па је нешто оружја било испослано, али је пропало заједно с бродов1 ) ^етасоНсЋ-СаГиаШг, 397. 62 ) 1МДет. *>) 1Ш., 398. м ) 1Ш. 398.—399. 65 ) Леваковић веди да је војвода Грдан вослао овога гласиика. гли је то логрепшо јер овај није био тада у животу.