Просветни гласник

1234

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ком, ц по свој лршшци, и није сиедиФично раз.шчита. Ну изгледа, да М. сутЂа1агга има доње лишће при основи срцасто, рехавију одећу (те цела биљка изгледа зеленија) осем тога, лишће јој је прилично меко (код наше покруће) горње овално-ромбно, заточасто - зупчасто и цвеће нешто мало крупније. Геогр. ареал : јужна Србија (на кречњаку) а видео сам је у Балдачијевој збирци из Албапије. 42. Егузггпит тоезгасит Уе1. ?[.. ( 11о камењарима и кршевима уз иређашњу врсту. На Столу, Белави, Сарлаку, Басари и др. местима. Цвета априла, маја и јуна. Ова врста коју Уе1епоузку (Р1. ђи1д. вирр1. р. 21) описује као нопу, разликује се од Е. сапезсепа само дуговечним кореном. Сва .је прилика, да је то све једна биљка, која под извесним приликама може да буде двогодишња а по некад и дуговечна. Геогр. ареал: Бугарска. 43. А1уазшп ттгогепзе Гогт ?[,. (Ропп. 1. с. р. 84). „По странама Миџура више Тонлог Дола". Форманек наводи као нову врсту један А1у88ит из сродства А. топ^апиш. за Миџурске пашњаке више Топлог Дола. Ја сам туда налазио само типски А. тотапит или његове прелазне Форме ка А. герепз. Форманек наводи као диФеренцијале за нову врсту: Форму лишћа (доње је дугуљасто-лопатичасто) дуже петељке, дуже прашничне конце, крилатије семке. Пошто су то сви ситни знакови, којп једва да су довољни, да се успоставп један варијетет а, камо ли нова једна врста, то сматрам да ће најбоље бити, да се А. тШогепзе узме само као Форма обичног А. тотапит X.. 44. АГуззит тгптит 8сМ. 0. Расте по пашњацима Пљачкавице а врло је обичан у врањској околини. Цвета од марта до маја. Ситна, једногодишња биљка одевена звездастим маљем и дугим жућкастим једноставним длакама. Стабљике су једноставне или се одмах прп корену гранају у више усправљених грана, које су све до врха лиснате. Лишће је цело, дугуљасто-лопатинасто; постепено у дршку сужено; Цвеће је поређано у врло густ и збивен грозд, који није никад здуљен (ни кад је у плоду) те више личи на главичасту цваст. Цвеће је ситно. Чашица је трајна. Еруничини су листићи линеарни, мало што дужи од чаше, бледо жуте боје. Љушчица је округла, спљоштени, нага скоро четири пута дужа од стубића; у свакој се прегради налазе по две семке. Дименспје: стабљика је висока 2—8 см., лишће је дуго 3—6 мм., а 1 мм. широко. Цвет 2 мм. дуг, љушчица 3 мм. у пречнику. На први поглед доста личи на А. саГустит и А. ттгтит. Од прве се врсте разликује тиме што има голу љушчицу (код А. са1устшп је звездастим длакама покривена), а од друге нарочито трајном чашицом