Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1241

оздо свиластим длакама покривени, озго често голи иди реткии ддакама обасути. Цвеће је у малим гомилидама на врху грања. Чаша је густо длакава, махуна је покривена полеглим длакама. Много је сродан са С. аизГггасиз Г., ну разликује се од истог подемим гранама, динЉем озго зеленим, гдатким, кратким махунама и сниским узрастом. Геогр. ареал: Македонија, Тракија, Бугарска, Мада Азија. 60. СуИзиз Јапкае Уе1, Ђ. По камењарима на Бедави, Седдару, Басари и Ракошу. Цвета маја, јуна. Ситан шибљић, обрастао сав свидасто-бедичастим ддакама. Гранчице су танке, нежне, диснате, усправљене, при основи дрвенасте. Ллшће је троперо; дршке су нешто дуже од дистића; дистићи су динеарни иди динеарно допатичасти, нешто затупасти. Цвеће је на кратким петељкама по 2 иди 4 у снопићима на врху гранчица. Чаша је гусго свидаста, горња јој .је усна са 3 кратка зупца, који је до подовине секу. Круница је бдедо жута; барјак је споља густо свидаст. Махуна је права, свидаста, једва два пут дужа од чаше. Дименсије: стабљика 8—10 см. висока; дистићи 1 см. дуги 2—3 - 5 мм. широки; махуна 1 - 5 см. дуга а 5 мм. широка. Ни с којом јевропском врстом сродан. Од азиских врста најсроднији му је С. Шо1еж Вогзз., који се опет раздикује дугим положеним гранама и ређом одећом. Геогр. ареал: Бугарска. 61. ТгГјоИит огЂеИсит Уе1. ?Ј,. Ио каменитим адписким пашњацима на највишем врху Миџура (сравни: Адамовић „Новине за Фдору 1893). Цвета јуна, јуда. Дуговечна, гдатка биљка. Стабљике су нежне, рехаво диснате, подожене и на дадеко нузе. Лишће је на танким и дугачким дршкама; дистићи су скоро као да седају, округласто-јајасти и често ивицом ситно рецкаСти. Задисци су сушни, при основи широки а при врху зашиљено сужени. Цветне гдавице су округдасте; петељке су им усправљене, стој е у пазуху лишћа, од којег су много дуже. Петељчице су исте дужине као чаша. Чаша је года, сушна, са пет уздужних нерава; зупци су јој зашиљени и више него два пут дужи од њене цеви. Круница је бледо жућкаста, најпосде црнкаста,, три пут дужа од чаше. Махуна седи, динеарна је, затубаста, садржи 3—4 семке. Дименсије: стабљике су 5—12 см. дуге; листићи 5—7 мм. дуги а 4 — 5 им. широки; петељке 10—12 см. дуге; главице имају 22 мм. у пречнику; круница је 1 см. дуга; чашина цев 1—Г5 мм. Много је надик на Тг. герепз Г. од којег се нарочито раздикује ведичином крунице, која је много дужа од чаше, бројем нерава на чаши, рехавијом гдавицом, ситнијим дишћем, нежнијим стабљикама, које једно-