Просветни гласник

1242

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ставно само пузе а не терају дозиде. Тг. герепз је крупнији, тера многе лозице, има много ситније крунице, које су увек беде боје (а не ни жуте ни црнкасте) чашу са десет нерава итд. Геогр. ареал: Бугарска. 62. ТггјоНшп ЖепедШапит С1ет 0. (Синон. Т. МшћеПапит Косћ ноп балл!) По ливадама у Барју, око Сукова, Бабушнице и Власотинаца. Цвета маја, јуна. (Сравни: Адамовић: А11§. ћо1. 2. 1896). Једногодишња биљка. Стабљике су усправљене, високе, шупље, цртасте и глатке. Л.ишће је на врло дугачким дршкама. Листићи су овални, ивицом и на врху зуичасти. Залисци су овални и много зашиљени. Двеће је у округлим главицама. Чашини зупци су сушни, зашиљени и једва два иут дужи од цеви. Круница је жућкасто-ружичаста. Дименсије: стабљика је висока 25—45 см., лисне дршке дуге 8 до. 14 см., цветне нетељке дуге 6—8 см.; чашини зупци дуги 2—3 мм. Овој је врсти врло сличан и сродан Тг. МгсћеИачит 8ав1, који се одликује: дршкама краћим од лишћа, не много, затањеним залисцима, чашиним зупцима 3—4 нута дужим од цеви итд. Гсогр. ареал: Родос, Византија, Македонија, јужна Русија, Бугарска, Палестина, Сирија, Кавказ. 63. ТггјоИит теМит Г. аи1>зр. 1>а1сапгсит Уе1. ?Ј,. (Синон. Т. рвсшкнпесПит Наизвкп). (Сравни: Адамовић 1. с.) По ливадама и иашњацима брдских и нредалписких крајева; на Басарн, Столу, планинама око Рупља, Црвене Јабуке, на Ракошу и Старој Планини, око Вран>е,.Куршумлије и Ниша. Цвета маја, јуна. Од типске врсте се разликује густо маљавим стабљикама, сушним врло зашиљеним залисцима, ширим и већим листићима, врло дугим дршкама доњег лишћа и развеа,еним чашиним зупцима. Геогр. ареал: (за подврсту) Бугарска, Грчка. 64. ТгЈ/оИим ГеисапИшт МВ 0. (Синон. Т. 1еисо1пс1шт Р сјгоу !) Расте но присушним ливадама око Власотинаца. Цвета маја, јуна. Већ је Панчић (дод. Фл. Кнеж. Срб. стр. 129) обратио пажњу на сродство Тг. 1еисо1г(сЈшт са Т. 1еисапОшт и вели да се разликује само. тиме, што је већ од основе рачваст и чаша обрасла белим, а не риђим длакама. Та Цанчићева примедба а и наведени диФеренцијади (који су од слабе специФичне важности) постакоше ме те обратих овој биљци већу пажњу. Оригиналне примеркеа(које добих од Г. Ничића) и примерке, које сам брао око Власотинаца упоредих са Француским егземпларима Т. 1еисаптиШ п не нађох никакву разлику. И сама дијагноза ове врсте са свим се подудара са описом Петровићеве биљке. (Упоредих и примерке у Панчићевом хербару Велике ЈИколе).