Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

1115

војвода мантованских, као своје наслеђе од, старих. За то пак време договарало се о предузећу, и наравно, Јахија, као бољ« познавалац ствари на Балканском Полуострву, обавештавао је војводу како би се имало извести предузеће. У том договарању и очекивању били су прогали читави месеци, а од предузећа не би ништа.' 0 ) И тако би све док Јахија не увиде да се од воЈводе нема чему надати, а нарочито да не може добити новаца, а уз то још и да у њему нема ломагача и савезника, већ такмичара, који иа основу својих традици.ја и поТомства од цариградских Падеодога ради да заузме престо у Цариграду, као што то и он смера на основу свог порекла. Због свега тога, дакле, Јахија напусти вејводу неверскога и пође на другу страну.") После овога настало је ново лутање Јахијино по Јевропи, али то није потребно износити овде, пошто се ни у кодико не дотиче главног питања у овој расправи нити пак ма колико може допринети његовом расветљењу. Међутим у овом досад изиесеном из рада Јахијина од 1609. до 1616. год. има врло много података, који упућују на извор извештаја о састанку у Кучима 1614. год. Ту је Јахијин рад с изасланицима из Арбаније, нознанство с посредницима патријарха Јована и италијанских дворова, познавање српских крајева и ослањање на иознанство са вншим духовништвом и с главарима племена, која се помињу у извештају; тује рад на уношењу оружја у крајеве, који се мисле дићи, и оружање народа пре него се отпочне акција; ту је најзад и лично познанство и пријатељство с војводом неверским, чега видесмо, нема код оних посредника из прве две групе. Дакле, закључак по коме би се извело да је султан Јахија творац извештаја о састанку главара у Кучима, има више погодаба за веровање него да ј& то која било друга од раније расмотрених особа, али ипак то нећу још утврђивати, док не изнесем и рад последње личности горе наглашене, капетана Јована Ренезија, правог посредника патријарха Јована код италијанских дворова. 0 Јовану Ренезију не зна, се готово ништа из времена пре него је почео радити као посредник између италијанских и других западњачких

,0 ) Све ово изнесено по Деваковићу има потврде у ориђиналним писмима војводе и војвоткиље неверске, која су пала Млечићима у руке и сада се чувају у Млет. Држ. Архиву у РгопеАгЧогг воргат^епдапН аИа Сатега Лег Сопјгт, ћивЈа 246. ( ЂаЛтагга, Шсосскг, ЂегапГе е!с. ћив1;а 4.) 7| ) Везе војводине с Јахијом више нису обнављане. Јахија је даље Јдарио једним а војвода другим нутем. Овај други међутим имао је носредника за даље нреговоре с главарима срнским и арбанаским (ггодатак за то биће даље наведен, где буде реч о Ренезију), и убрзао је с припремама, спремио је једну Флоту, за коју је добио помоћи од папе и шпанског краља а обећали су мј г је и Малтески ритери, па не сустаде на послу ни кад му 1618. год. умре жена. 1619. год. све беше готово, и спремала се велика свечаност, али одједанпут све би лретворено°у ништа, јер бродови, необјашњивим начином, изгореше тако рећи у очи самог поласка на пут. {Тшса еГ МопГепедггпв, стр. 105.-114.)