Просветни гласник

1116

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дворова с једне и гдавара српскога народа с друге стране. Ади опет зато има се доста података о његовом каснијем раду. Жз ранијег времеиа о њему се зна само толико, да је пореклом Арбанас, и то из като.гичког племена Ренези,' 2 ) из кога су Млечићи свагда имали најамника било на свом бродовљу као „арбанаску стражу" бидо за посаду у градовима по Итадији. Јероним Ранузије, млетачки дипломатски агенат (резидент) у Напуљу, у депеши од 13. маја 1597. год., помиње једног Јованова брата, по имену Ђорђа, који је био старешина иеке арбанаске чете у служби мдетачкој негде у Итадији и носио назив гувернера,™) а други, по имену Никола, био је такођер у мдетачкој служби, ади ју је јопт пре тога времена био напустио и отишао у службу шпанску у Фландрији.' 4 ) Па и Јован био је капетан једне арбанаске чете у служби млетачкој, али је због неког убиства био кажњен изгнанством, те од тада датира његово лутање по Италији и ван ње, док једном није почео радити на послу, који нас овде нарочито интересује.' 5 ) Раније је било наглашено да рад посредника између западњака и Хришћана на Балк. Иолуострву бивајачи од 1596. године и да су ови после Житва-дорошкога мира били упућени на другу страну, 75 ) па је било речи и о томе да их је надвојвода био упутио шпанском краљу Филипу III, коме ови добро дођоше, како би под видом ослобођења Хришћана у Турској ностигао другу сврху, којој је тада тежио,' 6 ) а овде, да би појава капетана Ренезија била што јаснија, потребно је да опсежније изнесем придике, које га истичу и доводе до овога рада. У јесен 1005. год. беше се иородио онај сукоб између папе и млетачке репубдике, о коме је горе било речи, 1 ') а већ у пролеће следеће године спор беше толико заоштрен, да се на обе стране стало прииремати за рат. Тај сукоб не беше по вољи хришћанским владаодима те су преко својих посланика у Риму и у Млецима настојавали да се завађени измире. Иа и шпански посланик у Мледима показиваше се као да тако ради. Ну његов рад не бешеискрен, јер он је тамопристајао уз друге дипломатске заступнике само да би шпански посланик у Риму могао што јаче заоштрити сукоб, и тај је толико утицао на папу Павла V, да се овај ноказивао неноколебљив према републици. Ну млетачком иосланику у Риму не беше тешко докучити откуда тога код папе, те још у деиеши од 17. декембра 1605. год. писаше како се много старао да дозна ,2 ) У лешкој католичкој бискупији. ,3 ) У Млет. Држ. Архиву, 8епа,Њ зесгеГа, Бгзрасег <1г ЖароИ, Шга 13. 14 ) У деиеши Ранузијевој од 29. априла 1597. из Наиуља (Ђгврассг Лг КароИ, Г. 13). ,б ) У деиеши которскога цровидура од 12. јула 1607. год. (8епа1о зесгеГа, 1)ирассг пег геНогг еГ ргогеЛИогг Лг 1)а1таега, Шиа ап. 1607). ,6 ) Видп примедбу 30. ") Види примедбу 31.