Просветни гласник

ндука п бастава

1117

да ли то папа чини сам или по печијем подстицају, па је нашао да на папу утиче његов теолог, који је пореклом Сицилијанац, дакле присталица Шпанаца, а ,још вигае шпански посланпк. који то чини да бн се, под видом заступања интереса католичке цркве, његов господар могао докопати нечега и да би код папе омадоважио републику млетачку, а то све из разлога што је ова у Италији била једина озбиљна препона и опасност за Шпанију. Шта више њему је било дошло до ушију, како је шпански посланик у овој прилици отвореио нудио папи оружану помоћ и да шпанско бродовље доведе у Јадранско Море, што би био ирави пркос Млечићима.' 8 ) Како је шпански посланик у Риму и даље радио у истом правцу а папа отворено говорио да ће бити непомирљив према мдетачкој републици, покушајн за измирење, чињени са разних страна, остали су без успеха. С тога се република морала спремати за рат и кад је Сенат 30. јула 1606. год. писао баилу у Цариград, јавио му је како папа скупља своју војску према млетачкој граници на зато и република мора да ради то исто. 1? ) А то исто она је морала да чини и према Шпашџша, чије ју је држање нагонило на знатне припреме ратне, јер док је млетачки иосланик у Мадриду био увераван како шпански двор републици жели свако добро и да једном нестане размирице између ње и папе,*' 0 ) дотле је напуљски вице-краљ, за рачун шпанскога краља, смишљао да учини какав корак од штете по републику. Управо у то доба, дакле 1606. год., у Напуљу се беше прикупило повише млетачких прогнаника од оних што су радили на ноновном отимању Клиса или које било утврђене тачке на источној обали Јадранскога Мора. Свој ранији рад код надвојводе аустријскога у Грацу и код ћесара у Бечу они у ово доба беху пренели у Напуљ, где су гледали да пошто по то придобију наиуљскога вице-краља за свој план против Турака, па да тим уједно нанесу штете и Млечићима, као својим непријатељима. Међу овима било их .је из све три групе, како смо их горе поделили, и рад свих ових био је од штете по републику, с тога су њени службеницн водили рачуна о њиховом раду и достављали су о свему Сињорији, која је са своје стране предузимала кораке, да их омете у извођењу. А она је то морала чинити, јер је несмотреност и лабавост могаху скупо стати. ,8 ) вепа^о зесгеГа, Шерассг Лота, Шга ап. 1605. (Види и у Е"аМо МиИпеШ, 5 Гогга агсапа е апеШоИса еГ ПаМа гассопШа с!а1 уепеИ алЛавгаа^оп, УепегЈа 1858, уо 1. III, стр. 67. и 68.) 79 ) Рао1о V е 1а ВергМгса УепеШ. СггогпаЈе с!а1 22. ОИокге 1606. — 9. СНџдпо 1607. согге(1а1о <И по!е е ЛоситепИ 4гаШ с!а1Г I. Е. ВИло(;еса <Ц У1епа, <1а11а Магс1апа, <1а1 Мизео Соггег, е <1а1Г Агсћхлао ај Ггап 111 Уепегга рег Епггсо Согпе1. Угепа 1859., стр. 122., у другој примедби доле. * 80 ) СогпеГ Еппсо, ор. сИ., стр. 105. у деиеши из Мадрида од 13. јуна 1606. године.