Просветни гласник

1118

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Прве вести о њихову раду 1606. год. стигоше Сенату у депеши млетачког резидента у Напуљу, који у јуну месецу јављаше како је дознао да се тамо баве Арбанас Марко Гини и Вудљанин Антоније Питковић и да су у Напуљ дошли да се договоре с виде-краљем о неком агресивном предлогу против Турака, па су иотом с препорукама биди посдани у Шпанију. Ови су тамо имали разјаснити свој план, по коме је шпанско бродовље имало доћи иод Будву, у којој су н>их двојица имали пријатеља, који би Шнанцима предали град, па да овај послулси за ослонац даљем раду на освајању Арбаније. Да би им се пак план што лакше остварио, и да би се млетачкој реиублици нанело што више штете, они су предлагали да се и Котор заузме, и уверавали су да то неће бити тешко, једно што се може изненада напасти на н. преко села Шпиљара, и друго што му посада није била довољно јака. 81 ) После тих ирвих даље вести из Напуља све су обилатије подацима о раду ових посредника код вице-краља напуљскога. Тако већ у депеши од 18. јула има интересних података о шпанској бродовљу, којим је заповедао маркиз Санта Кроче. Он је имао двадесет и шест великих бродова и на њима је било доста Арбанаса са њиховим прваком Петром •Танцом. Кад се искупило у Напуљу, у бродове је тајно ноћу било утоварено на шест хиљада пушака, много копаља, оклопа и другог оружја и повпше барута, и по уверавању резидентову б^одовље се имало упутити у Јадранско Море. 82 ) У томе се резидент Долчи није преварио, јер 5. августа у вече иетнаест великих бродова шпанских стигоше под Драч и сутра дан нападоше на град. Војници из бродова прво се искрцаше на суво и нападоше на канију, која у град вођаше са сува, па кад је разломише и оборише, продреше у варош и опљачкаше је, са бедема дигоше тридесет топова, а потом је запалише, иа се с пленом повукоше на море. 83 ) Овај напад на Драч у оној прилици беше врло замашан догађај, те је вест о њему брзо стигла у Цариград, откуда баило достави Сенату, како је велики везир због тога био готово бесан. Даље јављаше још како му је на Порти пребачено што Млечићи не даду турском бродовљу у Јадранско Море, што капудан-паши Мурату Раису не допуштају да-иде у Мореју и што млетачки бродови гоне турске кад год тамо на њих наиђу, док допуштају непријатељима турским, и то Шпанцима, да њпхови бродови улазе у Јадранско Море, да наиадају на турске градове и да с њих

81 ) Предлагачи напада на Котор подупиралп су предлог свој нарочито тврђењем како је посада у граду мала и рђаво расиодожена зоог неуредиог примава своје плаће, због чега је често напуштала чуваве града. (У депеши Агостина Долчи, млетачког резидента у Напуљу од 6. јуна 1606. год. — 8епа1о зесгеГа, Вгврассг МароИ, Шга ап. 1606.) 8 ' 2 ) У депеши од 18. јула 1606. год. ( Шврассг Лг №ароИ). 83 ) У белешци из АппаН апошпп, саопштеној у Корнетову делу ( Тао1о V е 1а ЛериШса Уе»е(а, вгогпаЈе е1с.), стр. 137. у лримедби 1.