Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

* * * Иоред прича и иесама има у „Сунцокрету" и један деи путопис и неколико поучних чданака. Опажа се да је чланака из природних наука врло мало, а мало је и геогра#ских описа, анегдота из живота великих људи, историјских иатриотских прича и тп. У књизи нема ии слика, а за неке описе било је врло потребно додати тексту и слике, разуме се добро израђене. Изузев две три причице преведене с Француског стил је у свима осталим саставима готово једнолик. У њима нема живљих описа, изразних диалога, вежто изведених сцена или карактеристичних опажаја. Осећа се недостатак песничког духа и извесна равнодушност у тону, која неће причинити никаква узбуђења у деце. Радовима ове врсте више се може утицати на памћење и разум дечји, но на уображење и осећање. То није само у овој збирци; већина дечјих списа пати са недостатка уметничког осећања у писаца. То је и побуђивало извесне књижевнике, да се боре против специјалних дечјих списа, и да траже за омладину изабрана класична књижевна дела. Доиста, боље је дати деци у руке одличне уметничке списе, па макар све и не разумели, него их обасипати слабим дечјим списима који су више пута и досадни и без велике моралне и литерарне вредности. III /Бубичица, књига за децу. II струк. Написао Жих. ЈовиК учитељ. Београд. издање књижаре Велимира Валожића 1901. Штампарија код „Просвете" — С. Хоровица. Стр. 74 и 6. Цена 60 пр. дин. ЈовиКева збирка мања је од „Сунцокрета", али је боље уређена. И у њој има неколико лирских песама (од Јовића и Глигорића) иједна епска (Воислав побеђује Грке), За ове песме важи мишљење које је исказано у оцени „Сунцокрета". Овде би се могло напоменути да песма Родитељсжа жалост није за децу и да у песми Две жеље (која је као неки пандан Змајевом малом Јови) треба изоставити целу носледњу строфу, а из друге строФе заменити бољим изразом реч „накарада". Прича Братска реч лепа јеипо идеји и по обради: занимљива је, кратка и изразита. Она је најбоља у целој збирци а мало јој има равних и у другим дечјим причама. Него и овако красну причу писац је покушао ослабити једншч реторским завршетком, који је сасвим излишан. Прво, никакав човек, па ни најкњижевнији не говори онако Фразасто, као овај простн морнар. Друго, човек који је ставио живот на коцку зарад спаса свога сународника никад неће онако разметљиво причати