Просветни гласник

ОЦЕНЕ П ПГНКАЗН

1255

свој поступак, А и саме речениде нису ништа друго него уобичајене аразе слабих иисаца, без праве поезије. Да је писац свршио причу реченицом „ Хвала Богу, жив сам " било би много СФектније. У остадом и најбољи наши приповедачи греше у томе. Њима се чини да нису довољно истакли основну идеју, те покушавају да је нарочито нагласе и објасне. То у место да иојача вредност приче само је слаби, као што тумачење слаби досетку. Права је вештина извести причу тако да се главна идеја осети или наслути, а никако да се она особено објашњава. Прича Сестре такође је лепа. По њој се најбоље види како није потребно прибегавати невероватиим жртвама, да би се показала љубав породична. У овој причи све је истинито, а све тако просто. То се догађа често у многим иородицама и треба само умети изнети у што бољој светлости ове примере унутрашњег породпчног жнвота. Писац је, и ако није приповедач од заната, успео да пронађе једну депу идеју и да је обради врдо лепо а у кратком обиму. Тирски иастир и занимљива је и корисна нричина. У њој се износи историско предање о проналаску црвене боје. Прича Доктор свезналица требала је да буде нека врста шаљиве приче. У ствари то је једна лудорија без икакве вредности. Таких прича има овамо на Истоку повише. Једна од њих, много боља и смишљенија од ове (како је неки сиромашни Турчин постао царев главни астролог) штампана је у новосадској „Застави". Нису за препоруку оваке приче са грубим, незграпним хумором, које треба пошто по то да насмеју децу. Владика и разбојник одломак је из Пгових „ Јадника". Прерађен је у главном вешто, и ако је на једном месту без потребе измењен диа лог између владике и Жана Валжана. Требало је задржати, колико је могуће више, текст Игов, изостављајући само оно што се не односи на саму ствар. У гатки Жива вода износи се како браћа убијају брата да би се дочепала живе воде. Ова мисао честа је у народним причама, али се не морају за дечју збирку бирати баш оваке гатке, кад има много бољих. Буда и јагпе и смрт лепе су причице, нарочито последња. Али оне су више за одрасле но за децу, јер ће деци бити нејасна њихова основна мисао. Прича Трговац Иголкин најбољи је нример како се и нехотице уносе међ децу погрешне етичке идеје. Познато је да се најбољи и најодличнији духови (Спенсер, Толстој, Русо и др.) често буне и против миого невинијих патриотских прича, јер држе да се њима оснажују антисоцијални инстинкти. Овде, међутим. ставља се деци на углед човек који убија два војника зато пгго су о цару Петру, свом иеиријатељу, говорили ружне речи. То је већ и сувише: оваке суровости не могу наћи одобрења па да се ствар тиче и неког другог владаоца, а не Петра Великог, чија је неправедна оштрпна и немилосрдност довољно позната.