Просветни гласник

1256

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Обесите га, позната прича Тургељевљева необично је еидна и упечатљива. Она оставља читаоца у боном расиоложењу и са сузама у очима. Њен је закључак оштра осуда не једног догађаја и једног човека, него це..10г једног система или готово целокупног сувременог морада. Деца неће то разумети, ади ће их љуто забодети несрећа Јегорова, чији је живот бачен као каква непотребна ситница. Остали ирилози у овој збирци: Орао, Сунце, Мраз и ветар, Користи од ветра, Цар и соко, Давид и Голијат и Магнет погодни су за дечју збирку и ако немају какве особите вредности. Добро је што је ушло оно неколико упустава за дечју забаву. У књизи има и сллка, и оне су, према нашим приликама, у главном добро израђене. Ни у једној од ових збирака нема никаквих тумачења, ма да има деци непознатих речи, као и иојединих историјских имена. Зрнићева збирка и ако је намењена већој деци, тумачила је не само непознате речи, него чак и оне ко.је су иознате, али нису чисто српске. Овде, међутим, остављају се необјашњене и неке страие речи, а има и таквих које би се бар могле заменити српском речју. Још нешто недостаје овим збиркама: иреглед садржине. Нема никаква разлога изостављати то, што је свакој књизи преко потребно, нарочито кад у њој има више састава. Или су се ваљда писци по.бојали да се деца неће умети користити тим нрегледом? II језик је местимице погрешан, и ако таквих погрешака није много. У осталом и при најбољој пажњи немогућно је отрести се извесних погрешних облика на које се човек у обичном говору навикне. Чак и најбољи зналци језика нису увек поуздани да се у њихову писању неће поткрасти по каква реч, над којом су они изрекли своју стручну осуду. * Завршујући своју оцену изнећу дечјим нисцима и издавачима само једно кратко упуство: ваља увек имати одређено гледиште на дечју кн.ижевност и брижљиво се старати да се од тога гледишта много не одступи. Најгоре су оне збирке у којима има сасвим супротних радова, и где се иста ствар у једном чланку куди а у другом препоручује. То не само да збуњује децу, него је доказ да и писци нису на чисто с најосновнијим погледима на дечју књижевност. Ј. Прод.