Просветни гласник

оденл и дгаклзи

1257

10. А. Кулаковшп — Надииси Никеи и ел окрестностеп. Отд^лвнни оттискђ изтј „Изв&стШ Русскаго Археологическаго Института вг Константиноиол^" Т омђ VI, вниускг 1. — С оф1л, 1900, стр. 8.') Мада је Азија тако често бида поприште подитичких промена и пустошних ратова, да је од њена стара богаства остадо сразмерно мадо старих споменика; највећи број њихов датира се из доба римскога господарства, када становници Маде Азије могаху у миру и докодици уживати издашност природе њихове земље. Доиста су откопавања још и сувише ретка, а осећа се недостатак и организована истраживања: једна празнина, коју се, иначе, труде да поиуне археодошке шкоде у Атини, а у посдедње време и руски археодошки институт у Цариграду. Научна екскурзија чданова овога института руског у Никеју године 1896. дада је важних резудтата и подстакда је институт да своје путовање у год. 1898. продужи. Сада се истраживање дотакдо и окодине Никеје и показадо је значајних резудтата. Резудтат овог истраживања научног штампао је проФесор Кудаковски прво у „Извештајима руског археодошког института у Цариграду" свеска VI, 1., а за тим и на по се одштампао, нод насдовом: „Натписи из Никеје и њене окодине". ЕпиграФСКИ материјад је доста богат и интересантан. То су у гдавном надгробни натписи, који садрже прокдињања оних који би оскврни.ш гроб, а чији је домен простирања изванредно ведики. Њихово изобиље нарочито кинти на Западу Битиније до Еарије и Фригије. Ове кдетве овде и претње за новчану казну додазе у ред најобичнијих таке врсте. Незаконита употреба гробница иди здочиначко оскврњење гроба има се казнити огромном новчаном гдобом, коју ваља подожити варошкој каси иди царској бдагајници (фиску). Натписи су пак веома повређени, дево и десно осакаћени, а читање Је врдо често непоуздано. Један једини надгробни натпис не показује нам Фрагмената, а уз то је и интересантан, јер додази у ред оних аритметских епиграма, које садржи XIV" књига Ап1ћо1о§1ае РаМтае. Г. Кудаковски се, на жадост, ограничио само на препис копија, које су му биде престављене. Он је сасвим пропустио да обедежи доба у које ови натписи падају, да изнесе граматичке и падеограФске особине њихове, један у таком сдучају неизбежно потребан коментар. Како нак важне податке једно систематисано разматрање привидно ништавних израза спољашњих може дати разрешењу значајних питања, нека као нример иосдужи изврсно дедо рано нреминудог Карда Буреша „Аиз БусИеп, Бе1р21§ 1898". Писме 2 на пр. које се у спису проФесора Кудаковског појављује под бр. 8., могдо би бити држано за 2Г, као што су га, ј

Ј ) Читано у Семннару за оредњо-грчку н ново-грчку Фпдодогију*.