Просветни гласник

1268

ЛРОСВЕТНН ГЛАСНИК

остадом, стари путници често и држали. Било би, дакде, добро објаснити, како се писме д, с тога што се у опште ретко употребљавало, у доцнијим натписима Мале Азије преставља у опште веома произвољно, а често у једном истом натпису и на разне начине. Љегова је честа Форма 2 и указује више или мање па III век. Интересантне су и погрешке у изговору гласова: (Гигр(м место поџ/Мм или мешавина гласова који се слично изговарају гпб ашогто е феГо место V. "Вшогтос е.; И х то V 1б(сог место е. гтг (. Ту се пак могу наћи и хатиугшвтмд или (1<хгСаас и ја сам радознао, да ли значење ових речи мора због непотпуна текста остати необјашњено. Изгледа ми да особено име Кае(«, под бројем 10., до сада није ничим потврђено, бар је необјашњиво и необично. По мом мишљењу, у овом имену има две речи: ха1 и особено име Еш, једно битинско име које се у Согриз шзспрШпит Огаесагит од Воескћ-а два пут појављује (К. 3722 и 3762, ћ.) Онда би цело место овако било: АуивагуеЈ.ш 1Ј1.0) ^гј<уагт1 еттј х хи[} Еш (7ир (И м ^гјстастгј б'т[^] ре Сличну грешку у конституцији текста видим под бр. 5., које код г. Кулаковског гласи: тд хатитевтјуис ет\в(>()Р (Т хи Х гј т>јР, где је ово (ТхиЈ.Јј, по миисљењу Кулаковског, поправка из (Гхо/.сл у тексту. Ово је сасвим погрешно и по мом мишљењу текст треба овако успоставити : рОуЛо/Ј>а1 тд хитатев>јуи1 [^««с /лцдбџа гт:]г(}0»' (ТхрЛ[}](т ]а1 т/јр [(То^дг. На неколико места у овом спису има и веома дрских конјектура. Препис под бр. 13 утврђен је овако: К 04 /?) е(тта\с\ ад(х(гцли идоа)Х^(Ттор 6>ео[«] с хати%воу(о1<; и 1>е'5од(и(Ттог У натпису стоји: ■■•ПРН6С1ТП, после чега је један ред изгубљен, па долази: АЛ1Ј1ММ1Л У Т 0 .V. Врло је дрска операција из овога успоставити текст онако како је то учињено. Нарочито је тешко замислити, шта управо у оваком склопу хоће да каже ад(у.гцха аге^од(а(Ттоу. Исто би тако било добро објаснити нову реч идусИивтог. % Ну мени се чини, да ова конјектура почива на сасвим погрешној основи. По моме мишљењу могло би се ово место овако утврдити: . . . [г']л;[4;с«]()»/о'«, [ ест^ти^ тсао]ид(д{(о)[и {а)итду .... где се показује палеограФСка особина знака М место И — (Вигезсћ, Аиз ћусИеп, р. 23).