Просветни гласник

Б Е Л Е III К Е

1267

да у току свог индпвндуалног развитка образује сличне нервне механизме, као свака животиња; он нла већу способност да нешто ново сам научп, д.ч скупља индивидуална искуства, која замењују наслеђеие, готове инстинкге код нижих животиња. У борби за жнвот песумњиво су ови индивидуално стечени мождани механизми много вреднији но инстинктии механизми, који су мање нрилагођенн специјалностима, јер су наслеђени генерадијама. „Басиитна снособност или иоучљивост" у човева је боља куд и камо но у мајмуна, и могла би се учинити претиоставка, да је ова васинтна сиособност корелат веће мождане масе (т. ј. у узајамном су узрочном односу, узрок су н последица једно другом). „Ако је умесна ова иретиоставка, можемо закључити, да у свима кичмењачким класама и код многих бескичмењака иостоји и иостојала је стална тендендија (тежња, смер), да васпитну сиособност или ноучљивост стави на место просто наслеђених можданнх механизама или инстинката, и да ова захтева већу запремину мождане материје". По свој прилиди код изумрлих животиња стално је расла сиособност, да нешто саме на^че; на место „аутомата" ступаху у борбу за живог прнродннм одабирањем животиње, које су снабдевене већим мозгом п које се могаху промењенпм живогнпм погодбама душевно боље прплагодптп, док се у човеку не нојави с највећнм мозгом највишн ступањ снособности. — „Ка1иг\У188еп8сћа111. КииЉсћаи. М. М. Том. * 0 кукавици (Сиси1и8 сапогиа 1.) и ираиореклу љена нагона. — Наша кукавида (чијем гласу, кад ионова — јер је селида — ио шумн одјекне, свакн се живи обрадује, пошто је здак, да је крај зимп н њеним суровоетима) има читав ред засебних својстава, тако.: Има иоге за пузање с потиуном неспособношћу да се пуза, али се на танким н дебелнм гранама иодједнако добро држн, јер један од трн нредња прста може назад уиравптн (обртљив је). Једе свакојаке ннсекте, али нре свега главна су јој храна гусениде с дугнм длакама, које друге нтице презнру, а од неких ноћннх лентнрова нли преља као: СгпеЉосатра, Сгаз(:горасћа рт1 илн борова прел.а и Оспепа гаопасћа). Пошто су ове гуееннце најопаснијц нустошачн наших шума, а, као што рекосмо, сво нх друге птице презнру, — кукавица је веома корисна нтица. Ове гидежи жтире много, јер је у ненрестаном нокрету, свакн час, с места на место, лети (те је велика потрошња спаге), а сем тога таква гусеннца и није баш тако масан залогај, као што се чини. (Длаке. — Црева дак испуњена биљним материјама). Услед веома великог и јако расценљеног зева може да нрогута н саме највеће гусеииде, а у великом и ширљивом желудцу налазе ове доста места. Желудчева унутрашњост изгледа често као длакама обложена, тако су се многе гусеннчке длаке у његове зидове углавиле. Али од свега најинтересантније у ове чудновате итнце је, што ннкад не нрави гнезда, него друге итице својим јајима усрећава (готованка је-у томе погледу, јер ове их излегу). Још ире но што ће јаје снетп, женка је потражила за њу згодно гпездо зебино, шевино или друге иевачице, прн чему има особиту способност, да своја јаја направи сличним јајима гнездових правих иритежаоца. Уз јаја која се већ налазе у гнезду, снесе своје јаје, а лежење оставља сопственнци гнезда. Је лн гнездо таког кроја, да нтице кукавичипе величине као голуб не може у њ ући, спесе она јаје иа земљу, узме ово у кљун пшроког зева п уносе у изабрано гнездо. До душе иевачица често наиусти гнездо, кад угледа туђе јаје, али већином никако га не нримети; јер