Просветни гласник

Б В Д В 1П К Е

1269

Због овог става ВепоИ Де МаШе! је један од најранијих претеча и Дарвинових и Чарлса Лаједа (геолога) и један од најсмелијих и најоштроуанијих духова свију времена. И Волтер помиње овога научара у своме истина поучном, али н хумористичном роману: „1,'ћотте аих диагап1е есиз" (у коме иначе говори о државним задацима), назива га „ТеИатеД" и исмејава, али свакако без разлога, као што се неразложно ругао и ЖеесПшт-у, који се рачуна у прве иосматраче ннфузорија, и ако је нстпна грешио у томе, што нх држаше за створове, који су постали тако званим самоетварањем („§енегаМо зроп^аиеа"). А да Волтер немађаше права, казује нам то, што ово мишљење ВеноИ Де МаИ1е1-ом само наглашено, сада је у науци опште примљено, пошто су га Дарвпн, Чарлс Лајел и њпхови последници боље израдили и утврдили. Препреке за постепено развиће животнњ! беху, као што се зна, у томе, што дуго немађасмо оних т. зв. „прелазних облика" између већих животињских група. Али су и ти ностепено нађенн; АтрМохиз 1апсео1а (;и8 је као група Вер1осаг<Ш веза нзмеђу бескичмењака и кичмењака; најсавршеније рибе В1рпо1 су веза нзмеђу кичмењака са шкргама и кичмењака с плућима; Агсћаеор1егух Шћо§гарћ1са држи ирелазну везу између гмизаваца и птица. А шта је са везом између птица и сисара? — Посматрајући како су кнтова „пераја" (или боље иредпи удови) анатомски сличии руци, може се појмити, како су нз Се1.асеа (Китова) посталн савршенији сисари, али кака је веза између птнца и сисара? — Та веза оличена је у кљунару, о чијем имену научно је знано још од Блуменбаха, али о његову развићу не беше тачно испнтано све док у геограФском друштву не беше 5 маја 1894 г. прочитан извештај Д-ра Р. Семона, јенског професора, једног од истакнутијих Хекелових и Окенових ученика, о његову нутовању по Аустралпји 1891. и 1892. год., где се поглавпто бавио због овнх Мопо1гета1;а. Од тада се о њему тачније зна и ево по Шмајлу његова описа (из кога Ке се видети иотиуна истинитост оног тврђења): Ељунар (ОгпгТогЂупсЋиз рагапохиз). Дужина му заједно с репом износи 50—60 см., обнтава у југоисточној Новој Холандијн и Тасманији. Еао видра и дабар права је водена животнња и зато га насељеници с правом називају „водена кртнца". С тога се његово тело у многом којечему слаже с телом тих животиња: длака је мека и густа и вода ју не може накваснти; глава је сразмерно мала, врат кратак, труп издужен; реп средње дужине служи као крмило; ноге су веома кратке; стопала, између чијих прстију је разапета пловна кожица, дејствује као весла; ушне шкољке не достају, а звуководи отворн су затворљиви. Као н оне животиње тако и кљунар копа себи станиште норед обала помоћу прстију наоружаних јаким ноктима, а састоји се из једног малог као казанчића, до кога воде две дуге цеви, чији су отвори под водом (и од ове дакле невидљиви). Ну својим вилицама кљунар се већ одмах, на први поглед, одликује од дабра н видре. Нвхма као оно у свију других сисара (изузев делФинЛ н мравоједа) усницД, него је кожна навлака на вилицама орожала, те има као кљун, који готово потпуно лпчн кљуну у пловава. Као пловка и он гњура се између водених биљчица и до муља за црвићима, ларвама ннсеката, пужићима, а особито за шкољчицама. Затворн ли кљун, вода се оцеди изупченим олучићима на, ободима доњег кљуна, а уплењеие животињице заостају у устнма. Да не продре вода у душник, храна је као оно у хрчка дотле смештена у неким кесама према образима, док животиња опег не избије на ио-