Просветни гласник

1122

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Контаринију. Па како и препиока западњака с војводом Грданом и народним главарима иђаше редовно преко кнеза Ива, то је овај и та нисма предавао провидурима, који су их преписивали, па преписе задржавали и прилагали својим денешама. а ориђинале враћали, правећи се као да ништа не знају о преписци. У ствари они су о свему томе достављали Сенату и Већу Десеторице, од којих су добијали упуСтва, према којима су вршили надзор над радом посредника. На тај начин радећн провидур Контарини могао је да уз депешу од 28. августа пошље Сенату преписе од таква три писма, од којих је једно било вице-краља напуљскога а друго Дубровчанина Долистовића, оба упућена војводи Грдану. Ну како се дотад није ништа знало о тежњама војводе савојскога нити да је Ренези његов посредник, а и ова нисма била су упућена војводи Грдану с друге стране и Ренези није показивао никаквих кредецијалних писама, то је провидур у нрви мах сматрао да његово казивање нема никаква основа и да војвода Грдан, жељан да народ ослободи власти турске, верује свакоме ко му год дође с каквим било предлогом у овом смислу. 91 ) Међутим Сенат млетачки не сматраше да треба олако прећи преко доставе провидурове, јер неизвесне политичке прилике у Италији, а ноглавито прикунљање италијанских кнезова уз шпанскога краља, чињаху Сињорију нажљивом на свакн и најмањи појав, који јој изгледаше наперен против њеннх интереса. А такав беше и овај капетана Ренезија, о коме се могло мислити да доиста потиче од војводе савојскога, јер се тада у Млецима добро знало да је овај у добрим и пријатељским односима са шпанским двором. С тога Сенат одлуком од 21. септембра те године иохвали ировидура Контаринија за велику ревност и нареди му да и даље пажљиво мотри на оне што раде на томе послу у корист чију било, и да би што више придибио Ива Ришњанина, како би и даље достављао о раду западњака с војводом Грданом, одлучи да се овоме да поклон од стотину дуката, у новцу или у роби, како му се буде више допало. 92 ) Ово озбиљно схваћање сенатско. било је онравдано. Ренези је заиста бпо повереник војводе савојскога, и он у оне крајеве ннје долазио ради женидбе, како је оно провидур био ирво чуо, већ због договора с војводом Грданом. 0 томе се каспије и сам провидур уверио, и у јануару 1608. опширно је писао Сенату о раду других иосредника, којима је претходио Ренези. У депенш од 19. јануара Контарани јављаше како је у Дубровник стигао калуђер Дамњан, изасланик војводе Грдана и патријарха Јована, који је био ишао у Шпанију ради преговора о устанку Хришћана против Турака, иајеотуда био упућен војводи савојскоме у Турин, да с њим преговара о томе. С Дамњаном у Дубровник био је дошао и војводин повереник комендатор Дала Манта, који се тамо задржао иод

91 ) ШЛет. 9г ) БепаЊ бесге1а, ВеИЂега^от, Ке§. 98., М. 104.