Просветни гласник

наука н настава

1123

видом трговца, који је дошао ради куиовине коња, а калуђера је послао војводи Грдану с иисмима из Турина. 93 ) Ни у кодико не сумњајући у честитост Ива Ритњанииа Дамњан се хтеде посдужити њим да писма дотури Грдану, зато га позва у Дубровник. А .1и Иво о позиву прво извести провидура па тек ио његову одобрењу дође у Дубровник, где нађе изасданика во.јводе савојскога и од њега 17. јануара доби два писма, од којих је једно бидо за војводу Грдана а друго за патријарха Јована, У тим писмима Дада Манта извештаваше ову двојицу како је стигао у Дубровиик, па да ии не би писао на дуго и на широко, јавља им да ће им кнез Иво усмено саопштити све о чему се преговарадо у Турину и што му је наручио његов господар, војвода савојски. Ади Иво, у место да одмах оде војводи Грдану и да му саопшти еве што му је наручио Дада Манта, оде провидуру па то прво њему саопшти и да му она два писма, које овај препише па преписе придожи својој депеши а ориђинаде врати Иву, да изврпш поруџбину. Овај пак правећи се као да ништа рђаво није урадио однесе писма Грдану, па кад од овога добије иисмо за Дада Манту, он и ово даде Которанину Јакову Пасквалију, а овај провидуру те и то писмо би иреписано и препис приложен деиеши. 94 ) На тај начин провидур се обавестио не само о карактеру односа војводе савојскога с представницима српскога народа, већ је дознао и о појединостима, па је био задовољан што је о свему могао известити Сињорију, али није хтео прекидати започете преговоре нити ништити писма, еда би што боље био обавештен о свему што се ради, рачунајући да тако поступа све док не наступи права опасност. Тако су се почели развијати нреговори између војводе савојскога и главара српскога народа. Као што се из горе изнесених података види, њих је започео капетан Јован Ренези. Да нак у томе има доста његовога рада, поред горе наведенога види се и из једног писма сриских главара од 18. Фебруара, приложеног депеши которског ировидора од 31. марта 1608. год. Оно је било упућено војводи Еманујлу Савојскоме, а његову поверенику имао га је предати Иво Ришњанин, али овај, као оно раније, с још једним предаде га прво провидуру, који их преписа и приложи својој депеши. У том писму главари писаху војводи савојскоме, како су примили његова писма послана по његовим повереницима: командатору Дала Манта, Филиберту Деле Лење и капетану Јовану Ренезију. Узтомујош јавише како му поново шаљу Дамњана са још друга два калуђера с писмима од српскога патријарха и целога збора. У нисмима су биле изложене жеље и погодбе, према којима су представници српскога народа

93 ) 8епа1о веегеГа, Огзрассг Лег геИогг еГ ргокеЛИогг гп Ва1таИа, Шга ап, 1607. ") Приложено је ировидуровој депеши од 19. јануара 1608. год., уз коју су и горе номенута три писма комендатора Дала Манте (8епа(о &есге1а, Ђ1зрасс1 Лег геИогг еГ ргогеЛИоп гп Јја/тагга, Шга ап. 1607.)