Просветни гласник

1124

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

присхајади да се дижу на Турке и да војводу савојскога признаду за свог владаоца, али садржину ових писама имали су усмено допунити поменути изасланици. 94 ) (НАСТАВ1ГП.Е СЕ)

ДАНАШЊА СРБИЈА ПОД РИМЉАНИМА 1. Име У I НтепзипШо РгоуЈпсЈагит') под § 18. стоји ово: Шупсит ађ 01'Јеп1е Дит1пе Бгто, аћ осс1с1еп(;е <1е8ег1лз, 111 с]иЉиз ћађћађап! В01 е1 Сапн, а 8ер1еп1попе Иитте Г)апи1ло, а тегЈсНо тагч Ас1паИсо. (Јиае рагнШиг 111 1оп§Ми(1те тШа раззиит 1)СХХ, 111 1аИ1ис11пе тШа раззиит ССБХХУ, што зна'ш: Илирик се граничи с истока реком Вгјпо, са запада пустим крајевима, у којима су живели Боји и Карни, са севсра реком Дунавом, а с југа Јадранским Морем. То чини у дужину шест стотина и двадесет, а у ширину три стотине двадесет и пет хшвада римских корака. 2 ) Јамачно на основу овог податка држали су модерни писци дуго да се Далмација протсзала на исток до реке Дрине, дакле да је та река и у римско доба била, као нтто је данас, погранична. Али то је мишљење било погрешно, јер овде под Вппиз треба разумети Дрин, а не Дрину. То се види из једног другог литерарног нодатка, који је узет из истог нзвора из кога је поменуто место у ОппепзигаИо Рптпсиагит, т. ј. из карте чувеног пријатеља и познаника Августовог Агрипе. То је Орозије I 2, 59: Ва1та1ла ћаће!; аћ опеп4е Масес1отат, аћ а^иПопе

95 ) ј ... Нога васга Согопа тепего ташШГ с1а11а Уо8(;га басга Маез1а Н 812" Сотепс1а(;ог (1е11а Мап(:а, ШЉегСо (1е11а Р,е§пе е1 СарИап ОЈогатп ЋепевГ е(; с!а раг1(з (1е11а Маеб1а Уов1га 111 рогСогпо уов1;ге ћопогаМззЈте 1е41еге, пе11е диа1 зспуеСе сће ве VI УО&Нато ассеиаг рег по84го Ке сће 111 Нћегаге(;е с!а11а та1ас1е1;(;а зеиа (;игсћезса соп Га §1и (;о (1е1 8 Г . НсНо а11а с^иа1 о!Тег(;а е1 ргороз1а ћитШ е4 пуегепи 8'тсћјшато е1 соп а11е§го атто 1'ассеШато рег поз(;го гпуШззсто Ее <1е 4иЦа 1а ИгитеНа, пе11а ^иа1 зопо С1пдие Ке§т сће созј 1га. (Н пој ћауето 1га((;а(;о, е1еио Уоз(;га 8ег 1а . рег поз1го 8ег т °. Ее....* Ово је превод српскога иис.ма, које је обеленшно 18. Фебр. 1608. год., и по свој нршшци оно је било спроводнида оног другог што ностоји у Држ. Савојском Архиву у Турину, које је преписао Риста Ковачић а откунила га Срн. Краљ Академија ради пуЗликовања. Тај интересни докуменат, по Ковачићеву препису, за штампу снремао је пок. НићиФор Дучић, академик, али у чијим је рукама сада, не знам. Тек свакојако не треба одгађати с публиковањем тога у многом погледу интереснога докумевта. 1 Ешзе, Оео^гарћГ р. 12 Римски корак износио је метар н ио.