Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

1125

1)аг(1ашат, а 8ер1еп1попе Мое81ат, а1з осс1с1еп1Ј ШзШат е1 81пит 1лђиткит ек т8и1аз 1л1л1ппса8,, а тепсИе Нас1г1аИсит 8тит, т.ј. Дадлација има с истока Македонију, са североистока Дарданију, са севера Мезију, са запада Истрију и „шбурнијски залив и либурнијска острва, с југа Јадранско Море. Да би се ово тачно разумело, треба знати да су стари имали иогрешио мишљење о правцу којим се протеже Јадранско Моро, јер су мислиш да се оно протеже у нравцу исток-запад. Усдед тога је дабогме све у Орозија на наведеном месту померено с правог иоложаја за 90°: Македонија је дошла на исток место да дође на југ, Дарданија на северо-исток место на југо-исток, Мезија на север место на исток, Истрија, дибурнијски залив и либурнијска острва на запад место на север и, напослетку, Јадранско Море на јур место на запад. Пошто сад, као што смо рекли, податак ВппепзигаИо 1'гоујпсЈагит потиче из истог извора из ког и овај у ОрозиЈа, онда и тамо речи „а1> опеп!е Дитше Вппо", тј. „с истока реком Вппо", треба да гласе управо „а тегнНе Питте Вппо", т.ј. ,с југа реком Вппо". Значи дакле да овде није реч о Дрини него о Дрину, и не о источној граници Далмације него о јужној. 0 источно! граници Далмације обавештавају нас други извори. .,1итерарних имамо свега два, Птолемеја и Плинија Старијег. Први каже за нровинцију МоезЈа бирепог (Горња Мезија), која се сучевљавала на западу с Далмацијом, ово: П агш М/хтпе тс еосооС^егш ило џег ди&еш с Аак1шс(ц хити гјр> еодеџегтјр уоиџиГјГ ипо т!јд ;-Х100тсг{д тоЂ ^иопоу погиџоЂ а1/(Ј1, тоЂ ЈЕхидбоу о^ос, 1 ) т.ј. Горња Мезија граничи се са запада Далмацијом од места где Сава савија до Шар-планине. То потврђује и једно друго место у њега, које говори о рекамау Далмацији и које гласи: Рес о Ад/Лшу лотиџод атго тетог) ЈЕхиобоу одогк хал ило тоо етедои одогд тоЂ хесџегоо лида /ге(ТгЈР хцу игш Мла1иг> — иџ ог) хиХ етгдод лотаџод Л()е1гос огоџи еуе%&е1д еџјЗаХАе!, е1( тог ^аогог лотаџог/ ило 'ГигчЈоброи лбкешд, 2 ) што значи: Река Дрин тече од Шар-планине н с друге планине која лежи према срединн Горње Мезије — одакле тече и друга река по имену Дрина, па се улева у реку Саву западно од вароши Тауруна (Земуна). Према овом по Птолемеју Дрин се и Дрина налазе целим током у Далмацији, па дакле и далматинска нсточна граница ишла је преко данашње занадне Србије. Исто излази, како изгледа, и из Плинија, и. ћ. III, 150. Ту читамо: ШугЈсЈ 1аШдн1о, диа тахша ез1, СССХХУ т. р. со1Н§И, 1оп§И;и(1о а Дитте Аг81а а<1 Питеи Вгттт I )ХХ\' т. р., а 1)гјгпо ас1 рготиићичит Асгосегашнит СГХХ V т. А§прра ргосПсШ, т.ј.: По Агрипи највећа шнрина Илирика износи три стотине

1 III 9, 1. 2 II, 16, 4.