Просветни гласник

1126

просввтнн гласник

двадесет и пет миља, дужина од реке Арзије 1 ) до реке Бпшиш има иет стотина и тридесет, а од Впшо до акрокераунског рта сто осамдесет и пет миља. Јамачно је дакде и по Агрипи Далмација ишла преко Дрине, чак до близу Савиног ушћа, пошто његова дистанција три стотине двадесет и пет миља од Арзије иде отпршшке дотле. Осим дитерарних извора за ово питање имамо и монументалних. Ти споменици показују да су Птолемејеви нодаци тачни. Осим тога они нам допуштају да источну границу Дадмације одредимо још блнже но што се може одредити на основу првих. Према тим монументадним изворима источна граница Далмације ишда је поред села Губереваца, Бабе, Стојника испод Космаја. У Губеревцима је нађен један римски натпис који гласи: 2 ) I N V I С Т 0 Б Е 0 I 8 I 0 N САЕ8 N 8ЕК \ г I I. V Е С Т I (ј \ ].. 11. Г У К Т Е М Г Б 0 М N 5 КЕ • I N 8* Т К V С Т А ■ бОБО Г • 8 • Е • С Т.ј. 1тчс1о Лео 1згоп Саез(апз) п(оз1гг) зег(^из) пИ(Гст) песНда1(гз) Шуг(гсГ) Гетр1(ит) отп(г) ге. ГтГгисГ(ит) а зо1о р(ееита) з(иа) ј(асГепЛит) с(игаиН), што значи: Непобедном богу Изијон, роб нашег цара, управник илирске царинарнице, подиже овај храм о свом трошку, снабдевши га свима потребним стварима. Тај натпис сигуран је доказ да је Далмација доппрала до испод Космаја. Јер зна се поуздано да су илирске царинске станице лежале на границама појединих провинција. Само је сад питање, је ли ту граница ишла источно или западно од Губереваца, т.ј. да ли су Губеревци били у Далмацији или изван ње. Ми смо данас у стању и на то с прилично поузданости да одговоримо. Год. 1899 мој пријатељ д-р Антон фон Премерштајн, приватни доценат за Стару Историју на бечком универзитету, и ја констатовали смо око Губереваца пет кастела. 0 том смо ми у нашем извештају о својој научној екскурзији написали ово: 3 ) Отприлике два километра јужно од Сопота, у „Вртачи", десно од пута Сопот-Гогача, нешто испод једне четинарске шуме налази се темељ једне правоугаоне зграде (24 X 13 корака) са остацима међу зидовима, 55 корака северно одатле други остаци од зидова, у којима су, како причају, нађенп неколики натписи па однесени у Београд. У најближој

1 Данас Арса у Истри.

2 (Издат у) С(огрив) 1(пзспр410шш1) ЦаИпагит) III (уо1итеп) 8 (8ирр1етеп1ит)(п) 8163.

3 Н. Вулић и А. фон Премерштајн, Антички сиоменици у Ср^ији. Споменик Српске Ераљевске Академије XXXVIII.