Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

1137

КОРNНЛ1АN ПАГЛА1ХАГ ГОГ 2ТЛН2 Л а М II0Л1 5 ЕП1МАП НРИЛОУ КАI ОРОКЛОТ Т.ј.: Кооу1ј?Ј(/.г ПссИ&аг ЛгЈуоиатмр гј Ш/^о/боп' тгоЛ1,<; 1тс1 М(аохои) АИд(т]1(о^Ј ' /1оо')дои у.ш Пооуј.ои, што значи: Корнедији Пауди Аугусти (прва жена цара Каракаде) указа част сердски град под (епонимним магистратима) Марком Аурелијем Херодом и Проклом. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Н. Втлпћ.

УПОРЕБЕЊЕ СРПСКИХ ГЛАГПЛСКИХ ПРИЛОГА С АКТИВНИМ гезр. МЕДИЈАЛНИМ ПАРТИЦИПИМА ИЗ ГРЧКОГА, ЛАТИНСКОГ И СТАРОСЛОВЕНСКОГА ЈЕЗИКА

Стављањем српскога језика ирема језидима, у којима се партиципи мењају као придеви, добија се потпуна слика онога стања кад су се наши прилози мењали као придеви, и поред тога постаје нам јаснија и одређенија садашња њихова служба. У исто време дознајемо одакле су се све ови наши об.шци морали повући кад су се престади мењати. У старини они су били нарочити гдаголски обдици који су показивади радњу иридевски, т. ј. сдагали су се са својим именом у роду, броју и падежу. Тако су се јављали по разним падежима час као ближа или даља одредба ког имена (аТрибути и апозиције), час као прирочне допуне или додаци уз први или који зависни падеж. Придевска страна ових облика рано је изумрла, јер српски језик није имао неких нарочитих појава које би задржале њихову променљивост, као што су у грчком §еп. и асс. ађзо1., у латинском аМ. и у старословенском (1а1. С тога на местима где су ови облици били једнаки по значењу с обичним придозима, лако се заборавила њихова придевска страна, и они су се изједначили с неким придозима и по обдику (говорећи, говоривши, лети, зими, господски). Пошто је у таквим приликама почео преовлађивати индеклинабилан облик, он је већ тим самим избегавао она места где му је мењање н слагање бидо неопходно, нпр. кад је стајао као именска одредба (атрибут и атозиција) иди кад се односио као предикативан додатак на који зависни падеж. У овој зависној служби предикативнога додатка го!ово га 76*