Просветни гласник

наука и настава

1145

нема. Само раг1. рег! депонентних глагола може се наћи у овој сдужби, нпр.: зепвИ еам 1остат — осети је где рече. Да би се партицип јасније представио у овој служби треба, се сетити неких наших примера у којима се придог јавља као партидип но угдедању на друге језике, дакле погрешно. Ево за то два примера: И одох у башчу под жуту наранџу, па видех ђевојку пред двором стојеИу, Радован сретно оцу дође, баш у битки с грдни душмани тукуКега се затече. 5. В. Сами пак прилог нерадо употребљавамо ту из простога разлога што као индеклинабидан облик не казује на што му се радња односи: на субјекат гаи на објекат, ннр.: опазих лађу јурећи. Истина и то се по где кад може срести као у примеру: Зачу лелек и зачу кукање, стару мајку Јова кукајуКи (1атеп1атет) — али се ни у ком случају не може одобрити, кад већ имамо начин који то јасно представља: где, како кука. 3. Партициа служи као модални адверб ГГрирок у реченпци често је праћен радном која га модално одређује, као год који модални адверб, а може га тако одређивати, ако има исти субјекат којп и нрирок. Такву радњу казује раг1. ргаез., много ређе раг!. рег!'. гебр. аог., и према томе служи као нарочити модални адверб. Тај глаголски адверб негде је тесно спојен с прироком те му служи и као допуна, а негде стоји даље од њега и местимице замељује приређене прироке, који су везани за главни свезама: и, те, а, а да — и значе начин. Већ по себи је јасно да српски језик овде одступа од грчког и латинског само у томе што се на ирилозима не види род, број и падеж. Управо, српски је језик овде доследнији од њих, јер адвербијалном значењу даје и адвербијалан облик, индеклииабилан. Ово значење заједно с темпоралним и дало је повода, да се српски активни партиципи окамене и пређу у прилоге: Примери: 01 џег иаодгс бшуогхп џ а г & а V о V т е с бгласоагјггји. X. К. I. 5. Деца се баве учеЛи правду. с О $еод, мс ео1хе, тсо'/.Хах1,д х а ^9 е1 тоод џ1у .(>осд џеуаХо^д ло1тр, тоид бе џеуаЛогд џг/.дог)д' Кги§. Бог, као што се чини , ужива чинепи мале великима, а велике малима. ^ЕтсеХ тадпгјаау е1д аХХђ/.оид о д&гтед. Приб. Пошто се задовољише гледајуКи једни друге. Автгауг]с атсцуо^еге џгјбега риХесг, тто/г КЂоод е^тсХеад-еС^ Уцдтг. X. К. III. 11. Астијаг нареди да нико не гађа, док се Кир не насити ловеИи.

\